Predsednik Narodne stranke, advokat Vladimir Gajić, izjavio je da je namera tužioca u sudskom procesu koji se pred Sudom Bosne i Hercegovine vodi protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da zabrani Dodiku da se bavi politikom i da bude smenjen ali će on u tom postupku morati da bude oslobođen.
„Suđenje Dodiku je politički proces par ekselans. Nije namera tužioca da pošalje Dodika u zatvor. Njegova je namera, da kao pion kolonijalnog upravnika sprovede njegovu volju i zabrani Miloradu Dodiku da se bavi politikom. Da smene jednog predsednika koji ima ogroman legitimitet u srpskom narodu, bez izbora“, naveo je Gajić u autorskom tekstu za „Blic“.
Dodik i vršilac dužnosti direktora „Službenog glasnika RS“ Miloš Lukić optuženi su za krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika“.
„Kao u pravoj koloniji za koje smo verovali da su prevaziđena prošlost. Suđenje Dodiku će ući u anale sudske prakse. Čak i ove naše balkanske. Ovo je, naime, prvi slučaj u modernoj istoriji Evrope da se nekome sudi po zakonu koji je doneo pojedinac, a ne zakonodavno telo, što je u demokratijama obično parlament. Ovo je prvi slučaj da se nekome sudi zbog nepoštovanja volje pojedinca, a ne zbog nepoštovanja države“, naveo je Gajić.
Gajić je dodao da izmene Krivičnog zakonika koje je uspostavio visoki predstavnik Kristijan Šmit nisu potvrđene u Parlamentu BiH i da je tako tužilaštvo dovedeno u poziciju da dokazuje nedokazivo, a to je da visoki predstavnik ima nadležnosti da donosi i ukida zakone u Bosni i Hercegovini.
„Ova mogućnost Šmita je u sudskom procesu protiv Dodika je posebno važna, kada se zna da je Šmit poništio inkriminisani zakon Republike Srpske pre nego što ga je Dodik potpisao u svojstvu predsednika Republike Srpske. Tu dolazimo u zonu pravnog apsurda. Ako je zakon poništen od strane Šmita i ako Sud priznaje da Visoki predstavnik ima ovlašćenja da poništava zakone u BIH, šta je onda Dodik potpisao? Ništavan pravni akt“, naveo je Gajić.
„Onda taj Dodikov potpis ima pravnu težinu i izaziva pravne posledice kao da se Dodik potpisao na muralu ili u liftu? Čemu onda suđenje“, dodao je Gajić.
Gajić je istakao da ako visoki predstavnik nema pravo da donosi i ukida zakone u BiH, što je istina jer to pravo nema ni po jednom međunarodno pravnom dokumentu ni po Ustavu BiH, onda Dodiku ne može da se sudi jer nije počinio krivično delo na osnovu izmena Krivičnog zakona na koje Šmit nema pravo.
„Iz ove pravne zagonetke Sud Bosne i Hercegovine neće moći da izađe. Sud, dakle, ima samo dve opcije za zauzimanje svog pravnog stava. Koju god da izabere, Dodik mora biti oslobođen. Nema krivičnog dela jer je zakon donet od strane Narodne skupštine Republike Srpske poništen od strane visokog predstavnika pre nego što ga je predsednik Republike Srpske potpisao ili nema krivičnog dela nepoštovanja odluka ’visokog predstavnika’ Šmita, jer on nema ovlašćenja da donosi i ukida zakone u BIH. Ukoliko se bude opredelio za prvu varijantu, sud će očuvati poziciju i autoritet visokog predstavnika i sprečiti potpuno rušenje suvereniteta BiH“, naveo je Gajić.
Gajić je dodao da ostaje pitanje šta će biti sa političkom eliminacijom Milorada Dodika koja je bila cilj ovog postupka.
„Izgleda da se i ona raspršila na vetru nakon odluke suda u Americi da Donald Tramp, bez obzira na osuđujuću presudu, može da nastavi političko delovanje“, zaključio je Gajić.
