Напредњачким подухватима, без икаквог урбанистичког и саобраћајно-инфрастуктурног плана, Нови Београд се претвара у бетонирану кошницу. Одлука Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове да се инвеститору дозволи да „живе зазида“ станаре зграда у околини плаца у Блоку 4 , на којем је планирана изградња хотела и пословног комплекса, без преседана је у урбанистичкој пракси.
Поред овога, градске власти најављују и измештање трамвајског депоа из блока 66 на нову локацију, како би на „ослобођеном“ земљишту поново ницали небодери напредњачког стила. Из досадашњег искуства знамо да поменуто земљште од 22 хектара неће бити искоришћено за изградњу позоришта, факултета или парка.
Овакав начин управљања јединим преосталим ресурсом – градским грађевинским земљиштем, само да би се приватним инваститорима блиским СНС обезбедила велика зарада, у потпуности ће урушити нормалан живот на Новом Београду. Бетонирање зелених површина и прекомерна изградња, коју не прати изградња комуналне и саобраћајне инфраструктуре највећи су проблем најмногољудније београдске општине. Предвиђеним рушењем Старог трамвајског моста и премештањем аутобуске станице, функционисање градског саобраћаја још се додатно компликује. Пренасељеност, већа загађеност и мањак паркинг места итекако ометају живот становника Новог Београда.
Упркос причи о убрзаном развоју града, заслађеној познатим напредњачким рецептом 3 у 1 (измештање трамвајског депоа, Старог моста и аутобуске станице), Новобеограђани се с правом питају како ће, након свих ових измена, функционисати градски саобраћај и како ће се одвјати нормалан живот. Има ли власт смислено решење или ће, бајкама о летећим аутомобилима и таксијима, покушати да зашећери горку реалност, у којој се бетонирање и дивља градња увелико настављају, без успостављања саобраћајне инфраструктуре, са гужвама и колапсом градског саобраћаја?!
