Pre tačno 12 godina Tomislav Nikolić je sa oko 70.000 glasova više pobedio u drugom izbornom krugu Borisa Tadić i postao predsednik Srbije.
Danas su oba političara daleko od nekadašnje slave i uticaja, ali taj izborni rezultat je uticao je da dođe do kompletne promene vlasti u Srbiji.
Socijalistička partija Srbije promenila je koalicione partnere i omogućila strankama okupljenim oko liste Srpske napredne stranke (SNS) da dođu na vlast, ili preciznije da se vrate na vlast, s obzirom da veći deo SNS nastao odvajanjem od Srpske radikalne stranke koja je bila na vlasti do 2000. godine.
Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je izbore za republičku i pokrajinsku Skupštinu kao i za odbornike na lokalnom nivou 13. marta. Kao termin izlaska na birališta određen je 6. maj, a tri nedelje kasnije Tadić saopštio je da je odlučio da „skrati svoj mandat“ na toj funkciji i omogući da se 6. maja održe i predsednički izbori.
Tadić je svoju odluku obrazložio rečima da je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u EU tih dana, završena jedna faza puta, da predstoji druga i da je za političke i ekonomske reforme koje su pred Srbijom, neophodan novi legitimitet građana koji će osnažiti mandat svih institucija.
Prvi krug predsedničkih izbora dobio je tadašnji predsednik Boris Tadić sa 10.000 glasova više, 989.454 naspram 979.216. Njih dvojica zajedno su osvojili polovinu glasova. Ukupan broj birača bio je 6.770.013, a izašlo je ukupno 3.908.652 glasača. Nevažećih listića bilo je 174.660, odnosno 4,5 odsto.
Ostali kandidati u prvom krugu bili su još Ivica Dačić (556.013), Vojislav Koštunica (290.861), Zoran Stanković (257.054), Čedomir Jovanović (196.668), Jadranka Šešelj (147.793), Vladan Glišić (108.303), Ištvan Pastor (63.420), Zoran Dragišić (60.116), Muamer Zukorlić (54.492) i Danica Grujičić (30.602).
Ivica Dačić je svoje birače javno pozvao da u drugom krugu predsedničkih izbora glas daju Borisu Tadiću, koga je podržao i Čedomir Jovanović.
Koštunica uz Nikolića
S druge strane, bivši predsednik Savezne republike Jugoslavije i bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica podržao je Tomislava Nikolića. Dve partije (SNS i DSS) tom prilikom su potpisale sporazum o podršci kojim su se saglasili da postoji opravdana sumnja da je došlo do ozbiljnih izbornih neregularnosti i izborne krađe 6. maja. Takve tvrdnje do danas nisu dokazane, a pošto su ušli u vlast naprednjaci više nikad nisu pomenuli tzv. džakove sa falsifikovanim glasovima.
Ištvan Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara je postavljao uslove za podršku Tadiću u drugom krugu, dok je tada podrška Nikoliću bila nezamisliva zbog ideoloških razmimoilaženja. SVM je podržao Tadića na izborima 2008. godine.
Predviđanja su podbacila
Predviđanja za drugi krug najavljivala su ubedljivu pobedu Borisa Tadića sa oko 15 odsto razlike. Međutim, to se nije desilo, a u to vreme vidljivo je bilo nejedinstvo u Demokratskoj stranci.
U drugom krugu izašlo je oko 800.000 manje birača – 3.132.679, a van očekivanja pobedio je Tomislav Nikolić sa 1.552.063 glasova, odnosno 49,54 odsto glasova, dok je Tadić osvojio 1.481.952, ili 47,31 procenat. Nevažećih listića je bilo 98.664, ili 3,1 odsto.
Ove izbore obeležili su i „beli listići“ odnosno građani koju su izašli na izbore, ali nisu glasali već su poništavali biračke listiće. U pitanju su pretežno građani koji su podržavali Demokratsku stranku, Liberalno-demokratsku partiju, Socijalemorkatsku uniju…. Procenat nevažećih istića se u proseku kreće oko dva odsto. U prvom krugu je iznosio 4,5 odsto, a u drugom 3,1.
Dok je uticaj i opredeljnost „belih“ upitna i nedokaziva, postoje drugi egzaktni podaci koju su najavljivali kraj vladavine koalicije okupljene oko Demokratske stranke.
Pola miliona glasova manje za DS
Lista „Izbor za bolji život – Boris Tadić“ osvojila je nešto više od 860.000 glasova, što je 750.000 manje nego što je koalicija koju je predvodila Demokratska stranka dobila na prethodnim izborima 2008. godine.
Tadašnja članica koalicije G17 plus je 2021. godine kao lista Ujedinjeni regioni Srbije osvojila 215.000 glasova, što znači da je DS ostala bez pola miliona glasača za četiri godine. NEpune dve godine posle izbora Bors Tadić je napustio stranku, pa se trend pada DS nastavio. Na vanrednim izborima održanim 2014. godine DS je osvojila 216.634 glasa, a koalicija predvođena Borisom Tadićem 204.767.
SPS je 2012. godine zabeležio duplo bolji rezultat nego 2008. godine, što je ojačalo njihov koalicioni kapacitet.
Dačić premijer
Nikolićeva pobeda otvorila je put ka formiranju nove vlade, bez demokrata. Usledili su pregovori između SNS i SPS. Prihvatajući Dačićev uslov da dobije premijersku poziciju, novi predsednik Srbije, koji je u skladu sa predizbornim obećanjem u međuvremenu podneo ostavku na mesto lidera stranke, poverio je mandat za sastavljanje nove vlade Ivicu Dačiću, dotadašnjem koalicionom partneru demokrata.
Vladu su formirale Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija i Stranka demokratske akcije Sandžaka, a 12. kabinet u višestranačkoj Srbiji na dužnost je stupio 27. jula 2012. godine.
Za predsednika Vlade izabran je Ivica Dačić, dok je novom lideru SNS Aleksandru Vučiću pripala funkcija prvog potpredsednika. Ova vlada je trajala dve godine, kada su raspisani vanredni izbori na kojima je SNS osvojio 158 mandata.
ANDREJ ISAKOVIC / AFP
Predrag V. Popović N1
