Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se partnerskoj organizaciji Media Freedom Rapid Response (MFRR) u zabrinutosti oko medijskih zakona u Srbiji.
Kako se navodi na sajtu EFJ, oni su zabrinuti da dva nacrta predloga zakona o medijima koje je predstavila Vlada Srbije nisu usaglašeni sa standardima medijskih i sloboda izražavanja.
„Ukoliko budu usvojeni, predstavljaće korak unazad i imati velike posledice po slobodu medija i pluralizma“.
MFRR je pozvao Vladu Srbije da povuče „problematične promene“ koje su dodate nacrtima zakona i da se pobrine da zakoni budu usaglašeni sa prethodno usvojenom Medijskom strategijom.
„Najnoviji nacrti Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, koje je izradilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, predlažu okvir koji bi blokirao reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i otvorio put za povratak u potpuno državno vlasništvo nad privatnim medijima, uključujući Telekom Srbije. MFRR je zabrinut što predložene izmene nisu u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima o slobodi medija i slobodi izražavanja i radikalno odstupaju od ciljeva Medijske strategije, koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine“, istakli su.
Prvo, ukazali su, nacrtom Zakona o elektronskim medijima nije predviđen izbor novih članova Saveta REM nakon usvajanja novog zakona, uprkos tome što su Nacrtom zakona propisani potpuno novi kriterijumi za njihov izbor, kao i ovlašćeni predlagači, tj. predviđeno je Medijskom strategijom koju je usvojila Vlada Republike Srbije. Podsetili su da se REM suočio sa domaćim i međunarodnim kritikama, uključujući i MFRR, „zbog nedostatka nezavisnosti i politički motivisanih procesa donošenja odluka“.
„Takođe je bilo široko rasprostranjenih kritika o tome kako se imenuju članovi REM-a. Izostavljeni su i predlogi izmena kojima bi Savet REM-a obavezao da usvoji Kodeks rada – promena kojom bi se bolje regulisala etika njegovih članova. Ako bude usvojen, ovaj predlog bi učvrstio političku kontrolu nad REM-om i blokirao preko potrebne reforme za jačanje nezavisnosti regulatora. Drugo, novi predlog Zakona o javnom informisanju i medijima ne uspostavlja zakonske odredbe koje bi obezbedile da svi mediji moraju da ispune etičke standarde da bi dobili sredstva iz javnog sufinansiranja. Prema prethodnom nacrtu, sankcije koje je izdao Savet za štampu mogle bi dovesti do toga da mediji ne dobiju javni novac od sufinansiranja sadržaja od javnog interesa. Međutim, nova pravila otvaraju rupu za štampane i onlajn medije koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu. Za te medije takvi kriterijumi ne bi važili, što znači da mogu da nastave da nekažnjeno krše profesionalne standarde i da i dalje dobijaju javna sredstva. Bojimo se da će to dovesti u nepovoljniji položaj medije koji se pridržavaju profesionalnih standarda i dodatno podstaći širenje dezinformacija i nasilne retorike u medijskom okruženju u Srbiji“, rekli su iz EFJ.
Ukazuju da je ova promena kontroverzno uključena u poslednjem trenutku od strane vlade i da se o njoj nije raspravljalo u široj Radnoj grupi, koja je osnovana za razmatranje nacrta zakona, a koju čine članovi civilnog društva i novinarske zajednice.
„Treće, Vlada je u oba nacrta zakona uvrstila i identičnu odredbu koja bi suštinski olakšala povratak u državno suvlasništvo privatnih medija u Srbiji. Prema sadašnjoj Medijskoj strategiji, direktno i indirektno vlasništvo države nad privatnim medijima je zabranjeno. Međutim, novi zakon bi formalno omogućio državi da ponovo bude suvlasnik i osnivač medija. Time bi se formalno legalizovala aktuelna vlasnička situacija nad telekomunikacionim provajderom Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu, što je kršenje važećeg zakona. Ako bude usvojen, MFRR strahuje da bi novi zakon dodatno učvrstio kontrolu vlade nad Telekomom Srbije i predstavljao štetni novi oblik zarobljavanja medija u zemlji kandidatu za EU koja već godinama doživljava najveću krizu nezavisnog novinarstva“, navodi se u saopštenju.
Konačno, MFRR ističe da novi predlozi radikalno odstupaju od Medijske strategije, značajnog nacrta koji je razvijen nakon širokih konsultacija sa novinarskom zajednicom, što je Vlada Srbije vodila kao dokaz svoje posvećenosti pozitivnoj reformi medijskog pejzaža. Ovaj novi pristup, kažu, takođe podriva dugogodišnji rad novinarskih udruženja i radnih grupa na oblikovanju zakona i njihovom približavanju ackuis-u i drugim evropskim standardima.
Upozoravaju da bi, ako budu usvojeni, novi zakoni potkopali nacionalno i međunarodno poverenje u Medijsku strategiju i postavili ozbiljna pitanja za posvećenost vlade da unapredi slobodu i pluralizam medija u okviru svog potencijalnog pristupanja Evropskoj uniji.
„Umesto uvođenja pozitivnih koraka u ovom pravcu, prošlu godinu obeležili su koraci unazad, kao što su mnoge naše organizacije primetile posle posete Beogradu i u najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta. MFRR stoga deli zabrinutost koju je nedavno iznela Koalicija za slobodu medija u Srbiji i poziva vladu da poništi problematične izmene uvedene u dva predloga zakona o medijima i obezbedi da njihove odredbe budu u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Kako se javna rasprava o zakonu nastavlja, apelujemo na vladu da se vrati razgovorima sa Koalicijom i drugim grupama koje ostaju privržene reformi medijskog pejzaža u Srbiji u skladu sa evropskim vrednostima. Ključne odredbe se moraju ponovo integrisati u nacrte zakona, posebno one koje predviđaju demokratskije upravljanje REM-om. Naše organizacije će nastaviti da pomno prate situaciju u Srbiji i pozivaju na sistemsku reformu medija“, zaključili su.
Foto Shutterstock/ilustracija
