Почетна » Кад платимо „кубик дрва“ од 80 евра, ево колико овог огревног енергента заправо добијемо

Кад платимо „кубик дрва“ од 80 евра, ево колико овог огревног енергента заправо добијемо

од Други Пишу
0 коментар

Огревно дрво може да се продаје у јединици мере м3 (кубни метар), или прм (просторни метар), уз напомену да су то две различите мерне јединице и да се у једном просторном метру, у просеку налази 0,69 кубних метара дрва, наводи се у одговору Министарство трговине и туризма, односно, Сектора тржишне инспекције, упућеног нашем читаоцу.

Свако ко купује огревна дрва има страх при „метрењу“ да га продавац не превари, а скоро сваком купцу се десило да накнадно утврди да је преварен, после чега нема попрваке. Запарво, многи незнају да у просторном метру при куповини дрва има само 0,69 кубика како је навела инспекција, која је у одговору објанила и ко сме да продаје дрва, а искључиво само са рачуном.

Наш читалац је, наиме, питао и молио следеће: Постовани, огрев, када продају Србијашуме, је у димензијама 1м x 1м x 1,30м. Када тај исти огрев продају препродавци или приватна лица је у домензијама 1м x 1 x 1,м. А на друственим мрежама кажу да је правилно је 1м x 1м x 1,70м кубик.

Е, сада купци незнају тачно које мере су праве за 1м дрвета када се купује. Да ли продавци на улици морају да имају потврду о пореклу дрвета или не? Да ли се продаје метар или кубик дрвета?

Молимо да издате саопштење и да ограничите цену дрва и ко сме да продаје, тренутно свако ради како хоће. Као на дивљем западу. С постовањем.

Одговор, којег нам је уступио читалац из Лесковца, на ова и још многа питања и дилеме преносимо у оригиналу:

„Обратили сте се Кабинету министра трговине, туризма и телекомуникација и председнику Владе Републике Србије, представком коју сте доставили дана 4. септембра 2022. године, електронском поштом, а у вези са продајом огревног дрвета у Републици Србији.

Имајући у виду постављена питања, са аспекта делокруга надлежности овог органа, сагласно одредби члана 5. став 6. Закона о инспекцијском надзору, обавештавамо Вас о следећем.

У складу са одредбама Закона о трговини („Службени гласник РС“, бр. 52/2019), трговину могу да обављају правна лица и предузетници. Такође, у вези са наводима из постављеног питања, трговину могу да обављају и пољопривредници, регистровани у складу са прописима којима се уређује пољопривреда. Према томе да би лице које продаје робу, па и огревно дрво, могло то да ради у складу са законом, потребно је да буде уписано у Регистар привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре односно да има регистровано пољопривредно газдинство.

Огревно дрво продаје се на стовариштима, али може да се продаје и на јавним површинама („на улици“), на местима која је локална самоуправа посебно издвојила за продају ове робе. Актом надлежног органа јединице локалне самоуправе одређује се продајно место на јавној и другој површини на којем се обавља трговина, те сваки трговац мора да поседује одобрење надлежног органа за постављање камиона за продају огрева на одређеној површини.

Сагласно одредбама Закона о трговини, трговац је дужан да поседује исправе о производњи, набавци и продаји робе, као и исправе којима се потврђује испуњеност услова у погледу својства робе када је то прописано посебним прописима. Законом о шумама и прописима донетим на основу овог закона, прописано је да пропратнице, односно отпремнице прате дрво у промету и утврђени су услови и начин жигосања посеченог дрвета. Према томе, ако је трговац регистровано пољопривредно газдинство које продаје огревно дрво, а исто је посекло из своје шуме, дужно је да поседује исправе прописане Законом о шумама. За ближе објашњење пратећих исправа из ове области, можете да се обратите Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде које је надлежно за надзор над спровођењем Закона о шумама.

Огревно дрво може да се продаје у јединици мере м3(кубни метар), или прм (просторни метар), уз напомену да су то две различите мерне јединице и да се у једном просторном метру, у просеку налази 0,69 кубних метара дрва. Са аспекта Закона о заштити потрошача, неопходно је да трговац обавести потрошача о јединичној цени, то јест о цени по јединици мере и да се придржава цене коју је понудио. Према томе, трговац може да нуди огревно дрво у кубним метрима и у просторним метрима ил инекој другој мери (на пример, упаковано у џак), само је битно да пре закључења уговора потрошаче обавести о којој се мери ради (обележје робе) и о продајној цени. Такође, трговац је дужан да потрошача унапред обавести о свим трошковима које му се могу ставити на терет, на пример трошковима транспорта и истовара, како би потрошач могао да донесе економску одлуку, то јест да ли, на који начин и под којим условима да купи производ. Указујемо да је трговац дужан да испоручи робу у уговореној количини и квалитету, те да за купљену робу изда рачун.

На крају, указујемо да је сагласно одредбама Закона о трговини, формирање цена на тржишту слободно, осим за робу/услуге за које је законом утврђен другачији начин образовања цена. Влада се у условима слободног формирања цена на тржишту стара да путем мера економске политике обезбеди стабилност тржишта и цена. За сада, а у вези са огревним дрветом, Влада Републике Србије није ограничила цену, али је донела Одлуку о привременој забрани извоза одређених дрвних сортимената од битне важности за Републику Србију 05 број 335-6260/2022, од 4. августа 2022. године, објављену у „Службеном гласнику РС“, бр. 87/2022 и 99/2022 и примењује се до 1. новембра 2022. године, којом је уведена привремена забрана извоза одређених дрвних сортимената за потребе производње чврстих горива на бази биомасе на домаћем тржишту, у циљу спречавања критичне несташице ових производа, односно ублажавања последица несташице настале услед повећаног извоза и потребе становништва за повећаним снабдевањем проузрокованим кризом на светском тржишту енергената.

Надамо се да смо Вам овим дописом разјаснили недоумице које сте имали у погледу промета огревног дрвета.

С поштовањем,

Мирјана Дамјановић, начелник Одељење за контролу промета, спречавање нелојалне конкуренције изаштиту потрошача

Сектор тржишне инспекције, Министарство трговине, туризма и телекомуникација“.

М. Ивановић  југмедиа.рс

Можда ти се свиди

Оставите коментар