Народни посланик Бранимир Несторовић, носилац изборне листе „Ми – глас из народа“, која је на децембарским изборима у Србији освојила нешто мање од 179.000 гласова, покушао је да оспори легитимитет посланика Европског парламента, износећи грубу неистину да на изборе за највише представничко тело Европске уније излази свега 30 одсто бирача.
„Сви знају да на изборима за Европски парламент изађе 30 одсто људи. Ти људи не представљају никога. То су те земље које нама пребацују да су наши избори нерегуларни“, изјавио је Несторовић, коментаришући Резолуцију ЕП о изборима о Србији, остављајући дилему да ли је изјава човека који седи у највишем законодавном телу Србије злонамерна или само плод незнања и необавештености.
А истина није чак ни близу онога што тврди Несторовић, јер је за актуелни сазив Европског парламента гласало око 200 милиона бирача, односно 50,66 одсто. У скоро половини (13) од укупно 28 земаља, излазност је била изнад 50 одсто, у три је гласало приближно 30 одсто, док су практично „подбацили“ само Словаци са одзивом бирача од свега 23 одсто.
Илустрације ради, на изборима за посланике Европског парламента у Немачкој гласало је око 38 милиона грађана, односно 61,38 одсто уписаних бирача, што је излазност коју је Србија последњи пут „пребацила“ 1992. године и о којој, по свему судећи, може само да сања.
Излазност изнад педесет одсто регистрована је и у другим државама са највећим бројем становника у ЕУ, па је тако у Француској гласало 50,12 одсто, у Италији 54,5 процената, а у Шпанији 60,73 одсто уписаних бирача.
Брнабић: Теже постати одборник него европарламентарац
Несторовић није једини који је покушао да дискредитује институцију која представља друго по величини демократско бирачко тело на свету (након Индије), па је председница Владе у техничком мандату Ана Брнабић тако изјавила да је „теже постати одборник у граду Београду, него европарламентарац“.
„Излазност у неким земљама за посланике који ће их представљати у ЕП је нешто изнад 20 одсто, што дакле није довољно гласова да постанете градски одборник у Београду на пример, али је довољно да постанете европарламентарац. Дакле, неки европосланик који је у некој земљи добио 7.000 гласова, са којим бројем не би могао да буде ни одборник у градској скупштини у једној нашој општини, они траже истрагу о Србији“.
Највећи одзив бирача у ЕУ забележен је у Белгији, која има скоро 12 милиона становника, где је право гласа на последњим изборима за посланике ЕП искористило чак 88,47 одсто бирача.
Поређења ради, годину касније гласала је и Србија, а на биралишта је изашло свега 48,93 одсто уписаних бирача. То је уједно била и најнижа излазност на парламентарним изборима у Србији од 1990. године.
Тек нешто мало већи одзив бирача забележен је на изборима 2014. године, првим након доласка Српске напредне странке на власт, када је гласало 53,09 одсто грађана Србије уписаних у бирачки списак.
Foto N1, FREDERICK FLORIN / AFP
Никола Којић Н1
