Кад је реч о односу посланика Европског парламента према изборима у Србији, јасно се виде две струје – она око Европске народне партије (ЕПП) која годинама уназад подржава или је боље рећи умањује критике на рачун режима Александра Вучића, а чији је главни носилац известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, а друга је групација зелених, либерала и социјалиста, чије су критике на рачун власти у Србији неретко врло оштре, пише Нова.рс.
У групи ових европосланика су известитељка ЕП за Косово Виола фон Крамон, представник либерала у ЕП Клемен Грошељ, а од недавно и вођа делегације Социјалдемократске партије Аустрије у Европском парламенту Андреас Шидер, подсећа портал Нова.рс.
Нерегуларности на изборима у Србији нагласиле су разлике између ове две групе посланика ЕП.
Известилац ЕП за Србију из редова европских народњака Владимир Билчик покушао је да спречи да се расправа о изборима у Србији уврсти у дневни ред седнице Европског парламента. Иако је известан број европосланика, пре свега оних који су били део посматрачке мисије, пријавио велики број нерегуларности и генерално узевши изнео оцену да овакве изборе никад нису видели.
Међу њима вођа делегације Социјалдемократске партије Аустрије у Европском парламенту Андреас Шидер и представник либерала у ЕП Клемен Грошељ. Оштре критике на рачун децембарских избора у Србији имала је и известитељка ЕП за Косово и посланица зелених Виола фон Крамон.
Билчик је као аргумент за одлагање овакве расправе у ЕП користио то што извештај ОДИХР о изборима у Србији још није готов, те да би требало сачекати његово објављивање, али његов захтев није уважен.
О изборима у Србији се, ипак, расправљало, па је чак и она струја европосланика која је наклоњена властима у нашој земљи, прилично ублажила став и изнела своје критике на рачун децембарских избора. Чак и Владимир Билчик.
Коментаришући постојање ове две струје европосланика, Никола Буразер из Еуропеан Wестерн Балканс каже да у Европском парламенту постоје различите групације и да те групације имају своје сестринске странке у Србији. Партије власти и опозиције.
„У том смислу, годинама се може видети да групације зелених, либерала и социјалиста подржавају, односно на неки начин помажу опозицији. С друге стране, ЕПП чији је СНС придружени члан, чува леђа напредњацима у Србији и покушава, ако не да похвали и помогне, макар да ублажи критике које долазе од других група. То је један начин на који се то може објаснити, поготову што је тако годинама уназад, али не само везано за Србију. Ситуација је таква и код других држава, где су можда неке друге групације у питању“, каже Буразер.
Ипак, према његовом мишљењу, та поларизација се све више замагљује.
“Све је више гласова и из ЕПП који су критички настројени према СНС. Нема више тако јаких похвала, већ чешће један умерено критички глас. Иако можда покушавају да ублаже критике и даље, не негира се да постоје проблеми у Србији и да нешто мора тим поводом да се уради. Поларизација је сад у сваком случају мање изражена него што је била раније”, додаје Буразер.
Томе у прилог наводи да је ЕПП великом већином гласао да се упркос Билчиковом противљењу, одржи дебата о изборима у Србији у Европском парламенту.
На питање да ли се уопште може проценити да ли већина посланика Европског парламента подржава или не подржава власт у Србији, Буразер каже:
“Мислим да је то врло тешко рећи. Зависи од конкретног питања, који су то конкретни предлози итд. То је доста променљиво. Оно што се дефинитивно може видети, то је да постоји већина која жели да се у Србији нешто уради. Постоји већина која је спремна да утиче на то да се неке ствари у Србији промене и да се каже да ту има спорних ствари. Међутим, још нема већине која би била оштро против власти у Србији, која би гласала за некакве санкције и слично. Али видимо да се ствари мењају и да има много више држава чланица које траже оштрији однос ЕУ према Србији”.
У том контексту, подсећа на писмо које су потписали председници и заменици председника спољнополитичких комитета парламената држава чланица ЕУ и то оних најважнијих.
“Немачка, Француска, Италија, Данска, Чешка, Пољска, Грчка… То је нешто што нам јасно говори да су ти неки гласови из ЕУ оштрији, да им је много важнија ова тема него што је било раније… Тако да ЕП сам по себи можда јесте и даље идеолошки подељен, али ови гласови који долазе последњих неколико недеља говоре да се ствари мењају. Стиче се утисак да ће временом бити све више таквих порука. Да се обрати пажња на стање демократије у Србији и на изборе”, сматра Бурсаћ.
Кад је реч о извештају ОДИХР о изборима у Србији који се очекује у фебруару, али и о периоду након тога и очекивањима, Буразер каже:
“Он ће морати да помене и неке ствари које су се одвијале нормално. Он можда неће бити у свом тону толико оштар колико се очекује. Моја бојазан је да ли он уопште може да обухвати ове најновије тврдње да се у Србији радило о масовној миграцији бирача, пријављених на лажне адресе. Ако је тако, то превазилази изборни процес и односи се на Министарство унутрашњих послова и Министарство државне управе и локалне самоуправе. У питању је један системски проблем с државом Србијом, који потпуно превазилази изборне услове и изборни процес. Мени је то можда важнија тема, него нерегуларности на бирачким местима. Ово је много озбиљније и не знам да ли ће ОДИХР моћи да анализира те оптужбе”, закључује Буразер.
Foto REUTERS/Marko Djurica
