Професорка права у пензији Весна Ракић Водинелић каже да су „смењене“ тужитељке Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) оставиле утисак аутентичних личности, док је председник ВЈТ Ненад Стефановић оставио утисак скандал мајстора. Предраг Миловановић, члан Удружења тужилаца Србије, пружио је подршку тужитељкама Бојани Савовић и Јасмини Пауновић, напомињући да има још тужилаца који су „доживели шикану“ од више тужиоца Стефановића. Професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић за тужиоца Стефановића каже да је неко ко „зазива ону врсту хијерахије која служи недостојним циљевима“.
Професорка права је у Новом дану истакла да је виши тужилац Стефановић својим понашањем показао утисак не само непоступања по закону и Уставу, већ и своју вољу за моћ, „а она је увек праћена скандалима“.
„У овом случају ради се о једном озбиљном упозорењу да једно значајно ВЈТ, а можемо то рећи и за многа друга тужилаштва, због положаја у државној хијерархији, која нема везе са правосуђем, оних који стоје на челу тужилаштава бива конпромитовано не само због грешака и незнања, већ због осионог погледа оних на челу јавних тужилаштава на своју улогу у друш. А та улога се све више схвата као селективност у кривичном гоњењу, као потреба да се заштите одређени окривљени и осумњичени зато што су блиски власти“, објаснила је професорка Ракић Водинелић у Новом дану.
Предраг Миловановић, члан Удружења тужилаца Србије, који је широј јавности постао познат као тужилац који је водио случај паљења куће новинару Милану Јовановићу и који је јавно проговорио о претњама које му је упућивао окривљени Драгољуб Симоновић, напомиње да је нешто труло у јавном тужилаштву и да је то имала прилику да види и јавност која је у недељу увече пратила Утисак недеље.
„Кроз укључење је јасно да тамо постоји нека врста зулума. Јављање тужитељки је доказ да су се одређени појединци охрабрили. Тај појединац може да прерасте у мноштво“, казао је Миловановић, напомињући да би био сретнији да се о овом случају говори у институцијама и решава у институцијама.
Он је изразио подршку колегиницама које су јавно иступила и додао да постоји још тужилаца који су претрпели „једну врсту шикане од Стефановића“. „Неки су иступили јавно, неки су се обратили Државном већу тужилаца“, рекао је Миловановић.
Јавност је после „смене“, односно пребацивања две заменице јавног тужиоца из Одељења за борбу против корупције у Одељење за општи криминал, и на тај начин склањање са случаја малверзација у ЕПС-у, због чега је ухапшено шест особа, сазнала и да су се у ВЈТ издавала усмена наређења поступајућим заменицима тужиоца.
Миловановић каже да је та атипична ситуација у ствари типична у тужилачкој хијерархији и да то није ништа ново.
Он објашњава да је перцепција јавности да су тужитељке Бојана Савовић и Јасмина Пауновић смењене, али да то правно није тако, већ се може рећи да су „елегантно склоњене“.
„Ово јесте начин манипулације да променом тог годишњег распореда, а јавност је сазнала да се она дешавала прилично често… То је пракса коју је увео Стефановић. Довео је до апсурда тим пребацивањем из одељења у одељење, а то на уштрб грађана. Предмет радити од почетка, а да сте нови тужилац – то урушава ефикасност правосуђа“, истакао је Миловановић.
Професор Правног факултета у Београду Миодраг Јовановић напомиње да је премештање две тужитељке и склањање са предмета „ситуација парадигматичног сукоба две визије тужилачке професије“, а да су тужитељке показале шта значи интегритет тужилачке професије.
„Бојана је била моја студенткиња и сећам је се као кочоперне студенткиње и драго ми је што је ту своју карактерну особину уобличила у једну пожељну професионалну особину – интегритет тужилаца“, рекао је Јовановић.
С друге стране, за тужиоца Стефановића каже да је неко ко у недељном саопштењу јавности „зазива и говори о монократском уређењу тужилаштва које више не посотји ни у Уставу који је усвојен“.
„То је човек који зазива ону врсту хијерахије која служи недостојним циљевима, а то је спречавању борбе против кривичних дела и против високих облика корупције“, истакао је професор.
Према његовој оцени, у овом случају је загребан „врх леденог брега“, „што се неко у политички осетљивом случају дрзнуо да поступа на прави начин и склоњен је са тог случаја“.
