„Расправа у Европском парламенту о употреби силе против демонстраната у Србији отворила је ново поглавље у односу Европске уније према властима у Београду“, оценио је потпредседник Србија центра (СРЦЕ) и бивши дипломата проф. др Душко Лопандић у интервјуу за Инсајдер.
„Тонови европских посланика постају све критичнији, а највећа политичка групација у ЕУ – Европска народна партија (ЕПП), чији је члан Српска напредна странка (СНС), сада се дистанцира од политике власти у Србији. Готово 40 посланика учествовало је у дебати, што је редак случај и показује колики интерес изазива ситуација у Србији. Посебно је значајно што је и ЕПП најавила да ће разматрати чланство СНС, што је својеврсна опомена пред искључење“, рекао је Лопандић.
Говорећи о финансијској помоћи Европске уније, Лопандић је подсетио да је Србији намењено 1,6 милијарди евра у оквиру плана раста за регион, али да су средства строго везана за спровођење реформи.
„Већ сада се касни са исплатама, јер нису испуњени обавезујући критеријуми, попут избора Савета РЕМ. Ако власт у Београду на нешто реагује, то су финансије и зато је могуће да ЕУ додатно пооштри условљавање. А Вучић је осетљив на финансије“, нагласио је он.
Осврћући се на предлоге о увођењу индивидуалних санкција највишим државним функционерима у Србији, Лопандић је оценио да таква мера није немогућа, подсећајући да су сличне санкције деведесетих имале ефекта на режим Слободана Милошевића.
„Санкције против појединаца нису напад на државу, већ порука да се од институција очекује поштовање закона. Не видим шта је проблем ако се уведу санкције шефовима полиције који су наредили батинање“.
„Наша земља се и даље формално декларише као кандидат за чланство у ЕУ, али реално не испуњава критеријуме и иде супротним путем. ЕУ мора да одлучи да ли ће наставити политику ’бусинесс ас усуал’ или ће коначно применити оштрије механизме“, указао је он.
Лопандић је констатовао да је власт у Србији добрим делом делегитимисана у земљи, али да, преко својих медија, гласачима поручује да има подршку у иностранству.
„Ми смо се из система непотпуне демократије вратили у једну врсту хибридног тоталитаризма“, закључио је Лопандић.
