Ko ste, bre, vi ljudi? Šta je vaša generacija? Koja je vaša pesma? Slogan? Šta piše na vašem bedžu? Kome verujete? Čemu kličete? Protiv čega ste, za šta jeste? Šta menjate?…
Da li bi Aleksandar Tijanić imao još više pitanja od ovih koja je postavio u govoru studentima novinarstva na Fakultetu političkih nauka pre tri i po godine, kad bi mogao da čuje najnovija razmišljanja mladih na temu demokratije u Srbiji? Ili bi, možda, zanemeo pred podatkom da više od 70 odsto mladih nema političara kojem veruje, kao i da je 62 procenta uvereno da se stvari u Srbiji ne mogu menjati glasanjem.
Mladi uzrasta od 15 do 29 godina ne veruju u parlamentarnu demokratiju i čak dve trećine njih zalažu se za autokratski režim, pokazali su rezultati istraživanja studenata FPN-a i Evropskog pokreta u Srbiji. Sprovedeno je u aprilu na uzorku od 979 ispitanika na teritoriji cele Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.
Na pitanje koji politički sistem pogoduje srpskom mentalitetu, čak 45 odsto je odgovorilo „čvrsta ruka”, 29 odsto da je to autoritarni, a svega 26 procenata reklo je – demokratski. To je poražavajuće, iako se takvi stavovi čestu mogu čuti od starijih, kaže Maja Bobić iz Evropskog pokreta.
„Nisam očekivala da mladi, kao neko ko bi trebalo da se bori za svoja prava i slobode, da bude motivisan, buntovan i da traži poštovanje sebe, ne vide demokratski sistem kao nešto što bi trebalo da izgradimo”, rekla je ona za Radio Slobodna Evropa. U odbranu naše omladine može se navesti samo to da se u populaciji mladih i u zemljama Evropske unije beleži opadanje poverenja u demokratske institucije.
I Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka navodi da su mladi najrazočaranija grupacija u Španiji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama, jer su isključeni iz institucija odlučivanja na više načina. Navodi da su mladi podeljeni u nekoliko grupa: apolitični – koje ne interesuje nijedan politički sistem, zatim oni koji koriste moderne informacione tehnologije i koji su već u 23. veku, i treća velika grupa, koja se vratila tradicionalnim vrednostima.
„Nijedna od tih grupa ne pita se prilikom donošenja važnih odluka i zbog toga smatraju da je parlament neki igrokaz, teatar i pozorište i da se tamo ne donose prave političke odluke. Veliki broj mladih oseća da je isključen i iz finansijskih tokova i misli da je to u rukama uskih društvenih grupa. To su ključni razlozi zašto su mladi nepoverljivi i zašto smatraju da parlamentarna demokratija radi za uži sloj elite, a ne za šire slojeve građanstva, pa tako i za njihovu generaciju”, ističe Cvetićanin.
Mladi su aktivni samo kad misle da nešto mogu da promene. Gde nisu sigurni da mogu nešto efektivno da učine, oni ne ulažu svoju energiju, jer ne žele da gube vreme.
„Mladima treba dati razlog da se aktiviraju i da veruju u parlamentarnu demokratiju, a oni to trenutno ne vide. Taj razlog nisu im dale političke partije, nevladine organizacije, ali ni država”, kaže Cvetićanin.
Sociolog Vladimir Vuletić konstatuje da je nešto trulo u vezi s demokratskim obrascem i da mladi ne vide parlamentarnu demokratiju kao nešto što može da dovede do promena. Navodi da su mladi željni promena i da hoće da se to dogodi odmah i sad, jer su zaključili da je sadašnji parlamentarni model ili spor ili neefikasan.
„Primetan je izraziti konzervativizam kod mladih jer primećuju da se na vlasti smenjuju političke garniture, a da se suštinski ništa ne menja i da mogu da vide samo kozmetičke promene. Demokratski model nije dovoljno obrazložen i afirmisan, a dominantni modeli ponašanja u Srbiji ne baziraju se na demokratskim načelima već na principu jačeg, što je razlog da ga mlađa populacija podržava”, navodi Vuletić.
On navodi da i druga istraživanja pokazuju da su mladi konzervativniji od starije generacije i da smatra da je rešenje u čvrstoj ruci i autoritarnom režimu i da se ništa ne postiže glasanjem.
Cvetićanin kao razlog za nepoverenje mladih prema političkom establišmentu u Srbiji i na Starom kontinentu navodi što se na političkoj sceni nalaze osrednji političari koji nemaju harizmu i viziju. Podseća da živimo u svetu u kojem nema državnika s integritetom kao što su to bili Šarl de Gol i Vili Brant. To je razlog da lepo pričaju o liderima iz prošlosti, pa, recimo, Tito postaje sve pozitivnija politička ličnost.
„Poslednji koji je uspeo mlade da stimuliše na bilo kakav aktivizam bio je Zoran Đinđić, iz vremena studentskih protesta devedesetih godina prošlog veka. Sada imamo parcijalne proteste, ali ni približno u onom obimu kako smo tada imali. Mladi su izvukli pouke i neće ponovo ’džaba da kreče’”, ocenjuje Cvetićanin.
Jedan od razloga za nezadovoljstvo mladih trenutnim poretkom stvari Vladimir Vuletić nalazi i u činjenici da ova generacija živi lošije od svojih roditelja.
„Mi smo ranije imali perspektivu da ćemo živeti bolje od svojih roditelja, a sadašnje generacije žive u stanju velike neizvesnosti, imaju manje sigurnosti i prepuštene su same sebi. S tom neizvesnošću, dakle, povezujem taj njihov konzervativizam i želju da se vlada čvrstom rukom”, zaključuje Vuletić.
Foto: Aleksander Šmit, Belorusija
