Рањавање Срба у Штрпцу оснажило је револт косовских Срба према властима Аљбина Куртија, али је пробудило и протест против политике званичног Београда и Српске листе. Тражи се крај „политике уступака“.
Када су барикаде уклоњене крајем године, многи су упозорили да је нова криза само одложена. Али, мало ко је мислио да ће овако брзо.
На Бадњи дан (6. јануар) у Штрпцу, на крајњем југу Косова, упуцани су 11-годишњи дечак и 21-годишњи младић српске националности. Они су били у групи која се враћала са бадњим дрветом, пише Дојче веле.
Ухапшен је 33-годишњак, иначе припаденим Косовских снага безбедности (КБС). Он се сумњичи за покушај убиства.
„Да сте пре петка некоме у Штрпцу рекли да овако нешто може да се деси, сви би се у живот заклели да је то немогуће. Мислили смо да је то време прошло“, каже за ДW Јасмина Живковић Јовановић, председница Удружења породица несталих из Штрпца.
„Зато верујем да је ово последица понашања и става власти на Косову према српском народу. Они за незадовољство и недостатак политичких резултата покушавају да окриве српску заједницу и ово је исход“, каже она.
Велики број косовских званичника, укључујући и председницу Вјосу Османи и премијера Аљбина Куртија, осудио је напад у Штрпцу. Живковић Јовановић тврди ипак да то грађане не охрабрује. „Већина у народу верује да ће нападач још бити и награђен“, рекла је за она.
Свега неколико сати касније такав бизаран предлог збиља је упутио члан Самоопредељења у дијаспори, пореклом из Јужне Митровице, Фатмир Хасани. Он је јавно предложити министру одбране да осумњиченог припадника КБС као „храброг Албанца“ унапреди у чин команданта.
У српској заједници преовладава уверење да је мотив пуцњаве етничке природе, али у почетној фази истраге тужилац, који је затражио и добио 30 дана притвора за осумњиченог, терети починиоца за тешко убиство у покушају, изазивање опште опасности и употребу опасног оружја.
У албанској заједници је нешто другачије, једни наводе да је осумњичени укаљао униформу и углед КБС, док други сматрају да је реаговао у самоодбрани, након вербалног окршаја са групом Срба.
Неретко се истиче и да је осумњичени син погинулог борца УЧК или „мученика УЧК“. Посланик Самоопредељења, Хаки Абази, изнео је и тврдњу да би „инцидент у Штрпцу могао бити изрежиран како би се окривили Албанци“.
Међународни представници су такође осудили „инцидент“, али су се сви уздржали од оцене да се ради о могућем етнички мотивисаном нападу.
Због свега тога, Живковић Јовановић наводи да се српски народ у енклави осећа немоћно. Ипак узда се у гаранције дате грађанима који су се окупили одмах након напада и на неколико сати блокирали путеве, да ће на улази и излазу из Сиринићке Жупе бити појачано присуство Кфора и полиције.
Немоћ Српске листе
Протест у Штрпцу због рањавања српског дечака и младића организовала је Српска листа (СЛ) истог дана и у исто време када и раније најављени протест против СЛ и „издајничке политике“ Александра Вучића у Митровици. Многи на северу сумњају да је то била случајност.
Протест десничарског опозиционог блока није био једини исказ незадовољства. У петак је у Зубином Потоку спречен говор директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића којег су грађани окупљени око цркве у том месту извиждали, назвали „издајником“ и извређали.
Окидач за вербални напад на Петковића био је призор полицијске пратње српског званичника у непосредној близини цркве.
У Зубином Потоку изграђене су од фебруара прошле године три полицијске базе испуњене припадницима Специјалних косовских јединица у којима ни пре изласка из институција није било косовских Срба.
Трајно присуство готово моноетничке јединице албанских специјалаца у већински српским срединама на северу извор су дубоке фрустрације заједнице. Немоћ Српске листе да годину дана ишта уради по овом питању – а за потребу изградње база вршена је и експропријација земљишта – наизглед је почела да гули моћ политичке партије која већ десет година уз подршку Српске напредне странке доминира међу косовским Србима.
Један од главних захтева са десничарског протеста у недељу у Северној Митровици био је заправо поновљени захтев са барикада које је организовала Српска листа – да се специјалне косовске јединице повуку са Севера. Говорило се о „континуираној антисрпској репресији режима Аљбина Куртија“.
Крах политике уступака
„Различити гласови косовских Срба јавили су се због пораста етничких напетости на Косову и незадовољства дела политичких лидера Београдом који већ десет година води политику уступака међународној заједници, а онда те уступке спинује у велике дипломатске победе“, каже за ДW Миодраг Мики Маринковић, директор Центра за афирмативне друштвене акције из Северне Митровице.
Крах такве политике, каже, био је неминован јер грађани „на својој кожи осете њене истинске ефекте“.
„А они су далеко од победа којима се пуне новинарски ступци када се постигне договор. Зато је након последње кризе на северу Косова дошло до снажног незадовољства косовских Срба, које се не може контролисати“, сматра Маринковић.
То незадовољство један од организатора опозиционог протеста, Иван Милетић, срочио је овако: „Нећемо да трпимо РОСУ снаге на Северу Косова, нити било где да су Срби. Немамо ништа против албанског народа или људи који имају добру вољу и добру намеру. Али против терора имамо. Нико неће више да трпи ово.“
До испуњења ових услова, око 150 учесника протеста тражили су и замрзавање преговора са Приштином.
Две врсте Вучићевих критичара
Маринковић сматра да је опозициони протест у недељу далеко од истинског плурализма. „Али то јесте врста ослобађања косовских Срба од стега званичног Београда, а посебно његових експонената на Косову, Српске листе“, објашњава и наводи да су се у том процесу профилисале две струје.
„Једна коју предводе политички лидери косовских Срба јужно од Ибра који су незадовољни запостављањем тог дела српске заједнице од стране Београда а делом и доминацијом северних кадрова унутар СЛ“, набраја он.
„Са друге стране опоненти званичног Београда на северу Косова су незадовољни уступцима које Београд даје Приштини и који су у последњој кризи на северу видели прилику да се стање на терену доведе до тачке у којој се нека врста поделе Косова констатује као реално стање на терену.“
Две струје имају додирне тачке у жустрој критици према Београду и чињеници да још немају довољно снаге да му се успротиве, али ту се сличност између њих завршава, сматра Маринковић.
„Политички концепт који се заступа на северу побољшање услова живота Срба види кроз јачање отпора Приштини и излазак из институција, а онај на југу прилику за бољи живот Срба види кроз институционално деловање и сарадњу са косовским Албанцима“, закључује наш саговорник.
