Moguće je. Moguće je ako živite na teritoriji gradske opštine Grocka, ako ste žitelj naselja Ritopek i ako vam je usud dodelio naprednjačke korumpirane političke analfabete kao gradsku i opštinsku vlast. Grocka je uopšte, opština začudnih znamenitosti. Kaluđerica vapi za rešenjem problema kanalizacije, a Ritopek pati od žeđi. Ako bismo se ravnali prema obligatnim parolama iz predizborne kampanje pomislili bismo da su ovi problemi odavno adaktirani ili da smo bar na korak od održivog rešenja. Nažalost, i ovom prilikom očitava se i manifestuje epohalna nesposobnost jednog pervertiranog antisistema.
Ritopek je inače naselje položeno na obalu Dunava Prema popisu iz 2011. bilo je 2.613 stanovnika. Nadaleko je čuveno po uzgoju najboljih sorti trešanja. Po rečima gradskih vlasti, kojima se, dakako, ništa ne da verovati u toku je izrada tehničke dokumentacije za izgradnju hidrotehničkih postrojenja i pripreme za javnu nabavku čije je pokretanje planirano za 2021. Bojimo se da će vlast ponovo da izneveri sugrađane, kao toliko puta do sada.
Određena obećanja su dobijena i od Direkcije za gradsko građevinsko zemljište iz koje nas autoritativno uveravaju da je ritopečki vodovod visoko kotiran na njihovoj listi prioriteta. Oni tvrde da je sve spremno za izgradnju objekata i mreže vodosnabdevanja, rezervoara, potisnog cevovoda, prekidne komore i mreže cevovoda. Plan je da se tokom naredne godine izgradi 2,3 kilometara primarne mreže i 5 kilometara sekundarne mreže. Do realizacije ove zamisli građani Ritopeka svoju žeđ gase iz cisterni koje kruže naseljem i istaču vode u bunare ili ako nemaju bunare strpljivo ili manje strpljivo čekaju sa plastičnim balonima za vodu pored cisterni. Nešto što je nezamislivo za uređena društva i ispod donjeg praga civilizacijske održivosti. Nešto što na najplastičniji način definiše svojstva, karakter i suštinu jednog antisistema. Život bez pijaće vode u Beogradu. Na svu muku Ritopeka nadovezuje se i nevesela činjenica da su sve podzemne vode ireverzibilno, dakle trajno zagađene podzemnim vodama sa vinčanske deponije što život u jednom, bazično, poljoprivrednom naselju čini gotovo potpuno nepodnošljivim i nemogućim. Dosetljivi Ritopečani su se dosetili da kišnicu olucima usmeravaju u bunare, ali to je samo kap u moru, a i ne rešava osnovni problem pijaće vode.
Raspričani i blagoglagoljivi Vesić u pratnji „izvesnog“ Radojičića su još 2018. u kampanji za gradske izbore posetili Ritopek i obećali da će se 2019. Ritopek priključiti na regionalni vodovod Makiš – Mladenovac. Predstavili su im projekat regionalnog vodovoda koji je dužine 52km i kojim se spaja fabrika vode Makiš sa Mladenovcem. Plan i cilj toga velikog projekta je da se vodosnabdevanje građana Grocke, Sopota, Mladenovca reši dok će njihovi postojeći vodovodi biti alternativa i služiće za navodnjavanje. Tada je rečeno da će se tokom te godine na vodovod prikopčati Kaluđerica, Leštane, Vinča i Ritopek. Da li je potrebno dometnuti da od tog obećanja datog apodiktičnim tonom nije bilo ništa. Da li, nakon svih iskustava, građani Ritopeka mogu da se nadaju dobru? Malo verovatno. Narodna stranka Grocka nije voljna da pasivno iščekuje dažd u vidu realizacije naprednjačkih lagarija. Toliko puta su sebe dezavuisali da im se ne može dati više kredita ni poverenja. Političkim partijama koje su u opoziciji, kao i, pre svega, samim građanima ostaje da konstantno pritiskaju opštinske i gradske strukture i da ultimativno zahtevaju da se prekine sa ovom neverovatnom sramotom. Pitanje pijaće vode nije pitanje politike i političkih nadmudrivanja, već civilizacijsko pitanje. Strepnja nam je dublja od nade i zato nećemo dozvoliti da se i ovoga puta građani beskrajno omamljuju obećanjima. Primorajmo ih da učine ono što su već toliko puta, s trgovačkim, lažnim osmesima obećali. Vremena za gubljenje nemaju oni koji žedni. Poslednji i krajnji rok je novembar 2021.godine.
Narodna stranka Grocka
