„Poslednji primer je zgrada u Ulici Nikolaja Krasnova 4 iz 1931. godine, biser međuratne arhitekture, koja će biti sravnjena sa zemljom zahvaljujući opštini Vračar i njenom Odeljenju za građevinske i komunalne poslove“, navodi se u saopštenju.
Ta vila ima arhitektonsku vrednost i od 1997. godine do kraja decembra 2020. godine bila je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kao deo prostorne kulturno-istorijske celine „Istočni Vračar”, dodaje se u saopštenju.
„Zaštita je istekla, a gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture nije taj deo Vračara stavio pod novu zaštitu. Taj pravni vakuum iskoristio je investitor koji je na potpuno legalan način dobio rešenje o rušenju. Ovo je, dakle, već oprobana matrica koja je nekoliko puta do sada uspešno ponavljana – zaštita istekne, ne donese se nova, a u tom periodu opština izda dozvolu za rušenje“, navodi Narodna stranka Beograd.
U saopštenju se ističe da bi projekat za novu zgradu trebalo da bude primer pametne gradnje.
„Dobar primer je stara kuća na uglu Simine i Dobračine ulice, koja je godinama bila prilično urušena i služila je beskućnicima kao stecište, a posle restauracije, odnosno ponovne gradnje sa istorijski i arhitektonski tačnim obeležjima i nadogradnjom u modernom duhu, predstavlja pametan i održiv vid gradnje, gde se zadržava staro i dodaje novo“, navodi se u saopštenju.
„Da li je u Nikolaja Krasnova 4 poštovan ovakav vid gradnje i uključenost građana? Da li će novi objekat bar delom da pokaže šta je stari objekat predstavljao? Moramo da prestanemo da brišemo našu kulturu i istoriju i da zabranimo suvoparnu gradnju u staklu i aluminijumu tamo gde joj nije mesto“, zaključuje se u saopštenju.
