Телевизије Пинк и Хепи отписале су Српској радикалној странци дуг од укупно око 100 милиона динара. Дугови које странке остављају иза себе у кампањама нису реткост, а истраживање ЦИНС-а показује да успостављени систем финансирања не спречава могуће злоупотребе.
Годину и по дана након што се вратио из Хага, лидер радикала Војислав Шешељ повео је ову странку на још једне парламентарне изборе. Била је 2016. година и Шешељ је претендовао на место премијера. Изборни спот који се емитовао на Пинку и Хепију је поручивао – Гласајте за Шешеља, вратимо Србију у сигурне руке.
Укупан цех за рекламирање на ове две телевизије био је већи од 62 милиона динара. Српска радикална странка готово ништа од овог није платила, пише ЦИНС.
И не само то, ни оглашавање на Пинку за председничке 2017. и београдске изборе 2018. године нису платили, па је цео дуг порастао на скоро 100 милиона.
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да овај дуг никада није плаћен, већ су га Пинк и Хепи отписали чиме су практично донирали новац радикалима. Након тога Агенција за спречавање корупције је против телевизија покренула поступак.
На овај начин, радикали су у последњих осам година, током парламентарних, председничких и београдских изборних кампања „потрошили“ више од 173 милиона више од онога што су имали.
Војислав Шешељ каже за ЦИНС да ако новца буде на рачуну, они плате дуг.
„Пошто нисмо имали од чега да платимо, нек чекају да им бог плати.“
Истраживање ЦИНС-а показује како постојећи систем финансирања политичких активности доводи до нетранспарентности, скривених донација и фаворизовања странака. Измене које предлаже власт могу да стање још више погоршају и направе милионску штету по буџет.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија каже да предложене измене не укључују неке од битнијих проблема из области финансирања странака.
„Ове измене закона с једне стране не решавају проблем финансијске неједнакости учесника у изборној кампањи, а с друге стране отварају широм простор за настанак штете за буџет“.
Сви учесници избора добијају новац из буџета за финансирање својих кампања. Прво положе јемство односно гаранцију, а затим један део – 40% – добијају након што Републичка изборна комисија прогласи њихову листу. Уколико пређу цензус, добијају остатак новца у складу са бројем освојених мандата. Ако не освоје ни 1% гласова (мањинске листе 0,2%), онда и оних 40% што су добили морају да врате.
Због тога је већина учесника избора принуђена да се „коцка“ сваки пут јер не знају колико ће новца на крају добити, каже правник Владимир Тупањац.
„То је заправо код нас проблем, што је то једна лутрија“.
Ако је судећи по дуговима које остављају иза себе, неке странке то превазилазе трошењем више од онога што имају јер последице таквог понашања скоро да и не постоје.
Дугови за оглашавање на телевизијама рецимо нису реткост.
На пример, коалиција окупљена око Бориса Тадића је 2022. године остала дужна Пинку скоро девет милиона, а Хепију око четири и по милиона динара. Неизмирене рачуне имала је и према Нина медија клипингу, који су потраживали око 100 хиљада динара.
Из Социјалдемократске странке кажу за ЦИНС да још увек постоје одређени дугови и да ће бити измирени „чим то буде могуће“.
Војислав Шешељ са друге стране каже да сви заједно деле ризик да странка можда неће прећи цензус.
„Ми и они (телевизије) кад смо склапали уговор рачунали смо да сигурно пролазимо цензус. Међутим кад нисмо прошли цензус – како да платимо? То је немогуће“.
Посебан проблем је што трошак за финансирање кампање може да се плати само са посебног рачуна који се отвара у ту сврху, али он не сме да се користи после избора. Решење у таквим ситуацијама је да онај ко учеснику избора пружа услугу покуша да принудно наплати овај дуг па се новац онда скида са рачуна за редован рад. Ако га има.
Цео текст прочитајте на сајту ЦИНС-а.
Vojislav Šešelj Foto: Amir Hamzagic/ATAImages
