У организацији покрета Нови Оптимизам, у Зрењанину, у клубу Зона, у понедељак 24. априла, одржана је трибина „Србија после Вучића“.
Повод за окупљање 24. априла, била су два догађаја, седам година од престанка рада Зеленог звона и бесправног рушења објеката у Савамали. Та два догађаја су означена као метафора за непостојање простора слободе и владавине закона.
На скупу су говорили Милена Драгићевић Шешић, професорка Факултета драмских уметности, Радомир Лазовић, народни посланик, Зелено-леви клуб, Не давимо Београд, Родољуб Шабић, адвокат, Сенка Јанков, професорка социологије зрењанинске Гимназије, Иван Лалић, драматург и оснивач “Миксер Хауса”. Модератор скупа је био Драгољуб Дража Петровић, главни и одговорни уредник Данаса.
Са трибине је поручено да је кључно да се друштво покрене и активно ради на променама како би се друштво после режима Александар Вучића вратило вредностима и демократији.
Отварајући трибину, оснивач покрета Нови Оптимизам Бранислав Грубачки Гута изјавио је да је ово важан датум, којим се обележава седам година откако је затворено Зелено звоно и седам година од упада у Савамалу.
„Ми смо мислили да је тај датум симболички битан, да то спојимо и направимо опсервацију на тему да ли је Београд после Савамале исти и да ли је Зрењанин после Зеленог звона исти. Да ли је ово натегнута метафора – реално није. Када је Зелено звоно прогнано, 24. априла 2016, те ноћи се десила и Савамала, а тада се и у друштву нешто битно догодило. При затварању Зеленог звона то је био тренутак када је град доживео неку врсту катарзе, преокрета, али у супротном смеру. С обзиром да је то био и дан избора, ми смо изабрали да будемо слободни, а Зрењанин је изабрао нешто друго, изабрао је ову власт. Мојих наредних седам година је друштво слободних људи, са којима после Зеленог звона градим нешто ново. Тако да је основна порука која ме је пратила за ових седам година, позајмљени слоган наших пријатеља из Ивањице, прогнане а слободне Нушићијаде, која је добила награду за Добар пример Новог Оптимизма. Та порука „прогнани а слободни“ је нешто што може да се инсталира у сам срж наше дебате,“ поручио је Грубачки.
Драгољуб Дража Петровић, главни и одговорни уредник Данаса, као модератор трибине, подсетио је на рушење у Савамали као симбола Вучићеве власти.
„Данас је вест признање председника да је баш он тај који је рушио у Савамали, што никога није изненадило, сада се сазнало за оно што се и претпостављало,“ рекао је Петровић.
Сенка Јанков професорка социологије зрењанинске Гимназије и чланица УО Новог Оптимизма осврнула се на период функционисања Зеленог звона, оценивши да је тај култни позоришни клуб био оаза слободне, критичке мисли, размене мишљења, окупљања младих. Данас, како је оценила, оно што младима Зрењанин нуди је „тужно и суморно“.
„У Зеленом звону ученици су добијали прилику да јавно говоре, и дух активизам је био одржаван. Разговарало се о нечему што је носило одређену поруку, а то је било непристајање на мрак који је наилазио. Од момента када је Зелено звоно затворено, ја као просветни радник сматрам да не постоји простор у коме би се професори и ученици сусрели и разменили информације, створиле креативне идеје. Остали смо без могућности да слободно и јавно говоримо о темама које су за Зрењанин јако важне. Данас не постоје места сусретања, размене идеја, и то јасно говори да је свако слободно место за ову власт непожељно, зато је и јасно зашто Зеленог звона више нема,“ поручила је Јанков.
Драмски писац Иван Лалић рекао је да су простори слободне мисли изложени разним притисцима од стране режима, али да је потребно да се покрене циклус промена.
„Прошло је доста времена. Сада је тренутак да будемо проактивни, а не само да се сећамо. Ми имамо обавезу да будемо укључени, да не будемо само дисиденти, већ и да износимо идеје и покрећемо платформе. У супротном ми смо пристали на пропадање. Потребно је да се грађани покрену активистички,“ изјавио је Лалић.
Осврнувши се на случај рушења у Савамали и Вучићевог признања да је он „био човек који је донео одлуку да се руше противправне уџерице“, народни посланик Радомир Лазовић је рекао да се Вучић служи манипулацијама, те да седам година пориче да име везе са Савамалом а онда каже да је он сам то наручио.
„Која то врста магле стоји пред људима када они помисле да је било шта тачно. Зато су важне овакве трибине, јер је то друштвени дијалог у коме треба да дођемо до одговора на нека питања, а то су питања која нас нико не пита. Да ли је то друштво у коме има Зеленог звона или је то друштво у коме је оно закључано,“ рекао је Лазовић.
Према његовим речима, није довољно рећи да нешто не ваља, већ је питање шта урадити да би се то променило. Лазовић је рекао да до промена не може доћи само ако се нађе конкретна замена за Вучића, његов фото-робот.
„Верујем да су потребне различите врсте борбе, а СНС жели да угаси све различитости, да се ми сви међусобно нападамо. Мислим да је нека врста другачије борбе потребна а то је ‘развлашћивање’. То значи да на места доношења одлука дођу људи који ће да спроводе јавни интерес, нама треба замена за мале бројне Вучиће. Ми морамо да пробудимо снагу у себи како би дошло до промена,“ поручио је Лазовић.
Адвокат Родољуб Шабић је рекао да је демократија у Србији сведена на партијске интересе и да свако може да ради шта хоће. Стога, сматра он, у Србији је кључно питање опстанка.
„Ова земља је данас суочена са чињеницом да је међу најсиромашнијим у Европи, да је на глобалном индексу корупције историјски најлошија, налази се на глобалном индексу организованог криминала. Ова земља има драматичне социјалне разлике. Такво друштво не може да траје дуго. Сваке године одлазе млади људи, на дуже стазе то је брисање перспективе,“ рекао је Шабић.
Како је оценио, потребно је да се пробуди нада, успостави комуникација са свим деловима друштва па и онима са којима се не слажемо.
„Морамо створити јасну ситуацију да су институције оне које штите грађане и законе. Прича о демократији није апстрактна. То је питање опстанка и човек се с тим може помирити и нестати, али ово друштво мора да се покрене. Важно је каква ће бити Србија после Вучића, иста се грешка не сме поновити,“ поручио је Шабић.
Професорка Милена Драгићевић Шешић је оценила да је у Србији дугорочни проблем изградња вредносног система. Према њеној оцени, потребно је још пуно тога урадити на питањима као што су места сећања, суочавање са прошлошћу и креирање нових културних политика. Као пример неквалитета и корумпираних одлука навела је „Београд на води“.
„Све што се данас зида нажалост остаће и након Вучића, тако да ће и Србија након Вучића бити у складу са тим грађевинама. Оно што је трагично јесте да данас млади сматрају да је то лепо иако архитекте кажу да је то нешто најружније у Београду. Управо то довољно говори шта као културолошко наслеђе оставља овај режим,“ каже Шешић.
Поред тога, истиче професорка, овај режим оставља ауторитарнију земљу него што је икада била, „која је фасцинирана Путином“. Она је указала да је присутна „ужасна“ политика сећања која је заснована на виктимизацији, а суочавање са прошлошћу се неће моћи спровести ни 20 година после Вучића јер је „народ уверен да нема са чиме да се суочи“.
Шешић је оценила да је ово привид либералног друштва, у коме нема демократије, али иако има институција и закона, суштински нема ничега.
„Ја се бојим да ће дугорочно гледајући наш највећи проблем бити изградња новог вредносног система, који ће подразумевати борбу за демократију и институције. Нисмо успели да створимо систем кроз који ће се повезати места отпора. Морамо бити још захтевнији и активнији,“ истакла је Шешић.
СЕЋАЊЕ НА ЗЕЛЕНО ЗВОНО
Након дебате учесници су прошетали до позоришта на чијој је згради постављена спомен табла посвећена Зеленом звону (1991-2016), које је за 25 година постојања, 22 године деловало у позоришту у Зрењанину.
Иницијатор је народни посланик Радомир Лазовић који је рекао да је спомен табла гест чувања сећања на Зелено звоно, јер је то било место промоције културних активности, слободе и критичке мисли, одржавања концерата, трибина. Лазовић је рекао да таквом простору треба одати признање
„Велико ми је задовољство што сам данас иницирао постављање спомен табле посвећене 25 година постојања Зеленог звона, које је пуне 22 године било и део позоришта у самом истоименом Позоришном клубу. Уједно ово је била и прилика да искажемо и велику захвалност Браниславу Гути Грубачком за енергију коју је уложио у оснивање и вођење овог места слободе, критичке мисли и бескрајне уметничке продукције. Симболично, данас је такође и седма годишњица затварања овог култног места у Зрењанину. Често тек када нешто изгубимо, схватамо колико је било велико и значајно. Тако је било и са Зеленим звоном, испред чијег имена је одржано преко 1700 концерата и преко 1000 трибина, промоција, и разних других културних и образованих активности. Ову таблу поставили смо са идејом Нове одговорности која нас обавезује да наслеђе и значај Зеленог звона сачувамо, као и идејом Новог оптимизма да нам оно послужи као темељ за ново друштво којем тежимо,“ поручио је Лазовић.
Обраћање посланика Лазовића поводом постављања табле на месту где је некад радило Зелено звоно
Комплетан снимак са трибине у Зрењанину
На YОУТУБЕ каналу Новог Оптимизма можете погледати филм о Зеленом звону.
Фото Срђан Вељовић
