Srpska napredna Stranka (SNS) ima najveću podršku birača u Srbiji, a u parlament bi, posle eventualnih izbora, ušle još i Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka (DS), pokazalo je istraživanje koje je sprovela Nova srpska politička misao (NSPM).
Istraživanje je sprovedeno od 10. do 22. aprila terenskom anketom, na reprezentativnom uzorku od 1.200 punoletnih građana Srbije.
Na parlamentarne izbore izašlo bi 55,7 odsto birača, od kojih je 40 odsto reklo da još nema stav za koga bi glasalo, pokazalo je istraživanje, za SNS bi glasalo 25,5 odsto, za DS – 7,5 odsto i za SPS – 6,4 odsto birača. Ako bi se glasovi neodlučnih proporcionalno raspodelili, istraživanje pokazuje da bi SNS dobila 42,4 odsto, DS 12,5 odsto, a SPS – 10,7 odsto glasova, pri čemu bi cenzus prešla još i Srpska radikalna stranka sa 6,1 odsto, a blizu tog praga sa 4,8 odsto bila bi i Demokratska stranka Srbije.
Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU, pozitivan odgovor dao je 41,1 odsto ispitanika, dok je 39,4 odsto reklo da ne podržava ulazak Srbije u Uniju. U odnosu na prethodna istraživanja NSPM, zabeležen je pad podrške integraciji Srbije u EU i to za oko 15 odsto u poslednjih šest meseci. U novembru prošle godine, podrška ulasku Srbije u EU iznosila je 56,4 odsto, pokazalo je istraživanje.
Među građanima koji su se izjasnili da bi glasali za SNS ima 38,8 odsto pristalica pristupanja Srbije EU i 41,5 odsto protivnika tog procesa, a i pristalice SPS-a su podeljene po tom pitanju, jer je 38,6 odsto njih za ulazak Srbije u EU, a 39,8 odsto se tome protivi.
Većina protiv priznavanja nezavisnosti Kosova
Na pitanje da li bi trebalo priznati nezavisnost Kosova, ukoliko bi to bio uslov za ulazak u EU, 71 odsto ispitanih rekao je da to ne bi trebalo prihvatiti, dok je 15,6 odsto reklo da bi takav eventualni uslov trebalo prihvatiti.
Jedna trećina ispitanih (34,2 odsto) rekla je da je sadašnja vlada bolja od vlade koju je do 2012. godine vodila DS, a neznatno manji procenat – 32,1 odsto rekao je da su te vlade iste.
Građani su, prema istraživanju, podeljeni po pitanju da li u Srbiji postoji potreba i prostor za jednu novu političku snagu, jer je 40,7 odsto reklo da postoji takva potreba i prostor, a sa tim stavom se ne slaže 38,8 odsto.
Ulasku Srbije u NATO protivi se 80 odsto ispitanika, a podršku eventualnom savezu Srbije sa Rusijom daje oko 61 odsto anketiranih, ali na posebno pitanje o tome kakve odnose Srbija treba da razvija sa Rusijom i EU, gotovo polovina (46,5 odsto) rekla je da sa EU i Rusijom treba razvijati podjednako dobre odnose.
Polovina smatra da živi gore nego pre dve godine
Polovina građana Srbije smatra da živi gore nego pre dve godine, boljem standardu u narednih godinu dana nada se petina, a po jedna trećina smatra da će standard ostati isti (32,4 odsto), odnosno da će biti gori (37,1 odsto), pokazalo je istraživanje.
Gotovo dve trećine anketiranih, odnosno 63 odsto, reklo je da ne veruje da će smanjenje penzija i plata u javnom sektoru doneti očekivani rezultat. Na pitanje o borbi protiv kriminala i korupcije, nešto više od trećine (37,6 odsto) reklo je da to služi vlastima za skretanje pažnje sa ekonomskih problema i prihvatanja nezavisnosti Kosova, dok je jedna četvrtina (24,6 odsto) rekla da je konačno reč o pravoj borbi protiv kriminala i korupcije.
Protiv prodaje Telekoma
Skoro polovina anketiranih, odnosno 46,2 odsto, rekla je da ne veruje u ostvarenje projekta „Beograd na vodi“, dok je nešto više od trećine (34,3 odsto) reklo da veruje u ostvarenje tog projekta. Građani se, pokazalo je istraživanje, uglavnom protive prodaji Telekoma Srbija, jer je 65,7 odsto reklo da ne podržava tu prodaju, dok je 20 odsto anketiranih reklo da podržava prodaju Telekoma.
Visok procenat je i protivnika prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima – 78,7 odsto protivi se toj ideji. Na pitanje da li bi ohrabrivali svoje dete da se odseli iz zemlje, ako bi za to imalo priliku, 60 odsto anketiranih odgovorilo je potvrdno, dok je nešto manje od trećine, odnosno 28,8 odsto reklo da to ne bi učinilo.
