После три године најављивања сазнали смо ко су чланови Иницијативног одбора Покрета за народ и државу председника Србије Александра Вучића. Иако су најављени практично као експерти у својим областима, многи од њих имају мрље у биографијама. Најдрастичнији пример је Дејан Ђурђевић, актуелни члан председништва СНС који је покосио човека на пешачком прелазу, а потом и избегао казну за то.
Од Моје Србије, преко Српског блока, до Покрета за народ и државу – после готово три године најава и обећања, начињен је и први корак за иницијативу коју је обећавао председник Србије Александар Вучић.
Одржан је састанак иницијативног одбора за оснивање „Покрета за народ и државу“ и то у Кући краља Петра у Београду.
Осим председника Србије Александра Вучића овом састанку присуствовало је и неколико чланова Српске академије науке и уметности (САНУ), више редовних професора факултета, председник Матице Албанаца у Србији…
Како је саопштено, међу оснивачима овог покрета су хематолог Бела Балинт и композитор Светислав Божић, седморо са звањем професора доктора попут ендокринолога Ђура Мацута, редовног професора Правног факултета у Београду Бранка Ракића, хирурга и редовног професора Медицинског факултета у Нишу Горана Станојевића, неуоролога и редовне професорке Медицинских наука у Крагујевцу Светлане Милетић Дракулић.
Међу њима су и професори Ненад Арсовић, Дејан Ђурђевић, Борис Братина, као и председник Матице Албанаца у Србији Демо Бериша и генерална секретарка Удружења банака Србије Марина Пападакис.
„Време је да се артикулише велика снага нашег народа и да се уједине сва памет и родољубље наших људи, како бисмо обликовали будућност коју сви желимо“, поручио је Вучић у објави на Инстаграму.
Шта знамо о оснивачима
Нека имена са подугачког списка оснивача новог Вучићевог покрета пажњу јавности привукла су због афера у чијем су се средишту својевремено нашла.
Тако је Дејан Ђурђевић члан Председништва СНС и Управног одбора Фондације за српски народ и државу, ударио пешака на обележеном пешачком прелазу.
Како је писао НИН, у полицијском извештају стоји да су повреде пешака испрва окарактерисане као лаке. Међутим, накнадним прегледом је утврђено да је пешак задобио тешке телесне повреде: прелом десне потколенице и прелом карлице.
Дејан Ђурђевић је искорстио тада опортунитет, односно одложено кривично гоњење.
Кривична пријава против професора права се одбацује дан после доношења одлуке о одлагању кривичног гоњења или опортунитету – 11. октобра 2022. године.
Према важећим законима, како би ослобађајућа одлука могла да се реализује, Ђурђевић је морао да одређену количину новца уплати у хуманитарне сврхе.
Ђурђевић је више година био и на челу Републичке изборне комисије, али и током 2016. године када је то тело добило предлог да расправља о оптужбама за изборну крађу.
На списку оснивача је и хематолог Бела Балинт који је према писању Времена био на челу Наионалног савета за високо образовање који је недавно решио да спречи рад комисије која би пропитала докторат Јелене Триван на Филолошком факултету.
Подсећања ради, захтев за утврђивање неакадемског понашања против бивше директорке Службеног гласника Јелене Триван поднела је група професора са неколико факултета у фебруару 2022, након што су до њих дошле индиције да је она плагирала свој докторат.
Инцијативном састанку оснивања Вучићевог покрета присуствовао је и директор Клинике ОРЛ Клиничког центра Србије Ненад Арсовић који је након инцидента и звучног удара током 15 минута тишине на великом протесту у Београду, изјавио да код пацијената који су у суботу и недељу прегледани на тој клиници није утврђено никакво оштећење слуха нити оштећење центра за равнотежу и да су се углавном јављали пацијенти са уобичајеном симптоматологијом.
Тако се нашао на мети критика после многих сведочења грађана који су пријављивали здравствене проблеме у београдским болницама након боравка на великом протесту.
Да председник Србије не може без подршке са Косова и Метохије сведочи и професор Борис Братина, предавач на Филозофском факултету у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици. Он обавља функцију и вршиоца дужности директора Института за српску културу Приштина-Лепосавић.
Подршка „студентима“ у Пионирском парку
У јеку студентских и грађанских протеста изјавио је да је да нису студенти у Србији дигли протест “него су их професори утерали у протест”, али и да се, са друге стране, настава на факултетима Приштинског универзитета одвија нормално.
Међу професорима који су подржали покрет председника Србије, али истовремено и „студенте који желе да уче“ у Пионирском парку је Бранко Ракић који предаје на Правном факултету у Београду.
Осим правника, подршку „студентима“ у Пионирском парку дали су и професори из области медицине, а међу њима и Ђуро Мацут који је приликом посете „Чациленду“ изјавио да се „нада да ће се они ускоро вратити на факултете и истакао је да политика не треба да буде део универзитета“.
Коментаришући први корак ка формирању Вучићевог покрета. политички аналитичар Никола Буразер каже за Нову да председник Србије на тај начин покушава да се дистанцира од сопствене странке.
„Имајући у виду све угроженију репутацију странке последњих година, а поготово сада у време протеста, мислим да је жеља Александра Вучића да довођењем људи који нису перципирани као укаљани или као део досаданшњег СНС, убризга нови политички живот СНС и заправо пронађе нови формат у ком би он могао да остане кључан фактор“, каже Буразер.
Саговорник Нове додаје да је репутација СНС угрожена код значајног дела грађана Србије, укључујући и оне које гласају за њих.
„Јасно је да је до сада СНС добијао гласове захваљујући популарности самог председника. Без председника и његовог имена, СНС нема неку значајнију снагу. Вучић не губи ништа уколико се реши тог багажа СНС и ако направи нешто ново“, каже Буразер подсећајући да су до сада чак и изборне листе на локалу носиле име Александра Вучића.
Прецизира да идеја о оснивању новог покрета у садашњим друштвеним околностима није искорак или политички пројекат, већ више „гашење пожара“.
„Оно што мене брине је да стварање једног покрета који је окупљен око самог председника, са таквим називом и дефиницијом, да би то заправо био покушај да се створи једна политичка снага која не би уопште имала адекватну опозицију“, наводи наш саговорник уз опажање да би то био корак више ка јачању ауторитизма.
Aleksandar Vučić Foto: FoNet/Instagram predsednika Srbije
Андрија Лазаревић Нова
