Posle tri godine najavljivanja saznali smo ko su članovi Inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako su najavljeni praktično kao eksperti u svojim oblastima, mnogi od njih imaju mrlje u biografijama. Najdrastičniji primer je Dejan Đurđević, aktuelni član predsedništva SNS koji je pokosio čoveka na pešačkom prelazu, a potom i izbegao kaznu za to.
Od Moje Srbije, preko Srpskog bloka, do Pokreta za narod i državu – posle gotovo tri godine najava i obećanja, načinjen je i prvi korak za inicijativu koju je obećavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Održan je sastanak inicijativnog odbora za osnivanje „Pokreta za narod i državu“ i to u Kući kralja Petra u Beogradu.
Osim predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovom sastanku prisustvovalo je i nekoliko članova Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU), više redovnih profesora fakulteta, predsednik Matice Albanaca u Srbiji…
Kako je saopšteno, među osnivačima ovog pokreta su hematolog Bela Balint i kompozitor Svetislav Božić, sedmoro sa zvanjem profesora doktora poput endokrinologa Đura Macuta, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Rakića, hirurga i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Nišu Gorana Stanojevića, neuorologa i redovne profesorke Medicinskih nauka u Kragujevcu Svetlane Miletić Drakulić.
Među njima su i profesori Nenad Arsović, Dejan Đurđević, Boris Bratina, kao i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis.
„Vreme je da se artikuliše velika snaga našeg naroda i da se ujedine sva pamet i rodoljublje naših ljudi, kako bismo oblikovali budućnost koju svi želimo“, poručio je Vučić u objavi na Instagramu.
Šta znamo o osnivačima
Neka imena sa podugačkog spiska osnivača novog Vučićevog pokreta pažnju javnosti privukla su zbog afera u čijem su se središtu svojevremeno našla.
Tako je Dejan Đurđević član Predsedništva SNS i Upravnog odbora Fondacije za srpski narod i državu, udario pešaka na obeleženom pešačkom prelazu.
Kako je pisao NIN, u policijskom izveštaju stoji da su povrede pešaka isprva okarakterisane kao lake. Međutim, naknadnim pregledom je utvrđeno da je pešak zadobio teške telesne povrede: prelom desne potkolenice i prelom karlice.
Dejan Đurđević je iskorstio tada oportunitet, odnosno odloženo krivično gonjenje.
Krivična prijava protiv profesora prava se odbacuje dan posle donošenja odluke o odlaganju krivičnog gonjenja ili oportunitetu – 11. oktobra 2022. godine.
Prema važećim zakonima, kako bi oslobađajuća odluka mogla da se realizuje, Đurđević je morao da određenu količinu novca uplati u humanitarne svrhe.
Đurđević je više godina bio i na čelu Republičke izborne komisije, ali i tokom 2016. godine kada je to telo dobilo predlog da raspravlja o optužbama za izbornu krađu.
Na spisku osnivača je i hematolog Bela Balint koji je prema pisanju Vremena bio na čelu Naionalnog saveta za visoko obrazovanje koji je nedavno rešio da spreči rad komisije koja bi propitala doktorat Jelene Trivan na Filološkom fakultetu.
Podsećanja radi, zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja protiv bivše direktorke Službenog glasnika Jelene Trivan podnela je grupa profesora sa nekoliko fakulteta u februaru 2022, nakon što su do njih došle indicije da je ona plagirala svoj doktorat.
Incijativnom sastanku osnivanja Vučićevog pokreta prisustvovao je i direktor Klinike ORL Kliničkog centra Srbije Nenad Arsović koji je nakon incidenta i zvučnog udara tokom 15 minuta tišine na velikom protestu u Beogradu, izjavio da kod pacijenata koji su u subotu i nedelju pregledani na toj klinici nije utvrđeno nikakvo oštećenje sluha niti oštećenje centra za ravnotežu i da su se uglavnom javljali pacijenti sa uobičajenom simptomatologijom.
Tako se našao na meti kritika posle mnogih svedočenja građana koji su prijavljivali zdravstvene probleme u beogradskim bolnicama nakon boravka na velikom protestu.
Da predsednik Srbije ne može bez podrške sa Kosova i Metohije svedoči i profesor Boris Bratina, predavač na Filozofskom fakultetu u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. On obavlja funkciju i vršioca dužnosti direktora Instituta za srpsku kulturu Priština-Leposavić.
Podrška „studentima“ u Pionirskom parku
U jeku studentskih i građanskih protesta izjavio je da je da nisu studenti u Srbiji digli protest “nego su ih profesori uterali u protest”, ali i da se, sa druge strane, nastava na fakultetima Prištinskog univerziteta odvija normalno.
Među profesorima koji su podržali pokret predsednika Srbije, ali istovremeno i „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku je Branko Rakić koji predaje na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Osim pravnika, podršku „studentima“ u Pionirskom parku dali su i profesori iz oblasti medicine, a među njima i Đuro Macut koji je prilikom posete „Čacilendu“ izjavio da se „nada da će se oni uskoro vratiti na fakultete i istakao je da politika ne treba da bude deo univerziteta“.
Komentarišući prvi korak ka formiranju Vučićevog pokreta. politički analitičar Nikola Burazer kaže za Novu da predsednik Srbije na taj način pokušava da se distancira od sopstvene stranke.
„Imajući u vidu sve ugroženiju reputaciju stranke poslednjih godina, a pogotovo sada u vreme protesta, mislim da je želja Aleksandra Vučića da dovođenjem ljudi koji nisu percipirani kao ukaljani ili kao deo dosadanšnjeg SNS, ubrizga novi politički život SNS i zapravo pronađe novi format u kom bi on mogao da ostane ključan faktor“, kaže Burazer.
Sagovornik Nove dodaje da je reputacija SNS ugrožena kod značajnog dela građana Srbije, uključujući i one koje glasaju za njih.
„Jasno je da je do sada SNS dobijao glasove zahvaljujući popularnosti samog predsednika. Bez predsednika i njegovog imena, SNS nema neku značajniju snagu. Vučić ne gubi ništa ukoliko se reši tog bagaža SNS i ako napravi nešto novo“, kaže Burazer podsećajući da su do sada čak i izborne liste na lokalu nosile ime Aleksandra Vučića.
Precizira da ideja o osnivanju novog pokreta u sadašnjim društvenim okolnostima nije iskorak ili politički projekat, već više „gašenje požara“.
„Ono što mene brine je da stvaranje jednog pokreta koji je okupljen oko samog predsednika, sa takvim nazivom i definicijom, da bi to zapravo bio pokušaj da se stvori jedna politička snaga koja ne bi uopšte imala adekvatnu opoziciju“, navodi naš sagovornik uz opažanje da bi to bio korak više ka jačanju autoritizma.
Aleksandar Vučić Foto: FoNet/Instagram predsednika Srbije
Andrija Lazarević Nova
