Prema konačnim rezultatima, na pet Biračkih mesta pobedu je odnelo NE. U pitanju su BM 4 u Boleču, 16 u Grockoj, kao i 27, 28 i 39 u Kaluđerici. Najveća izlaznost bila je u rodnom mestu predsednika GO Grocka, Dragana Pantelića , 53 posto. Najlošija izlaznost je bila u Kaluđerici u OŠ „Aleksa Šantić, 16,7 posto.
Detaljnijom analizom konačnih rezultata na ovom referendumu, čitaoci Žig infa su došli do niza nelogičnosti, kao i do netačnog unosa zbirnog broja na jednom od biračkih mesta.
Prema toj analizi, na BM 11 u Vrčinu, primećeno je da je izašlo 755 građana, a da je važećih listića 730. Na taj broj treba dodati još tri nevažeća, te je ukupan skor pronađenih listića u glasačkoj kutiji 733. To znači da na kraju glasanja na ovom Biračkom mestu u Vrčinu, nedostaje 22 listića. To nije mali broj listića koji nedostaju, ukoliko se uzme u obzir da nije bila velika izlaznost. Manjak u glasačkim listićima se obično vezuje za sistem „bugarski voz“. Po tom sistemu se sa Biračkog mesta odnese određen broj listića, koji se podeli glasačima sa unapred zaokruženim ishodom glasanja. Kada glasač uđe na Biračko mesto, uzima novi prazan listić a u glasačku kutiju ubacuje onaj koji mu je prethodno dat.
Što se tiče BM 14 u Grockoj, saopšteno je da je izašlo 723 glasača i da je važećih 683 listića. Prema istim rezultatima za DA je glasalo 437, dok je za NE bilo 236 građana. Prostom računicom (437 +236) dobije se rezultat od 673 listića. Izborna komisija u Grockoj je uvećala rezultat na ovom BM-u za 10 glasova. I na ovom Biračkom mestu ima manje listića nego što je pristiglo -10. Ono što je interesantno za ovo Biračko mesto jeste i podatak da je čak 40 nevažećih listića. Kada se pojavi procentualno ovoliki broj nevažećih listića, sumnja se da je došlo do „štelovanja“ izbornih rezultata. Kako se pretpostavlja, na ovom Biračkom mestu Komisija je shvatila da je ubačeno previše listića, te je zato ovoliki broj nevažećih. Takođe, u konačnom zbiru na ovom BM-u dolazi se do broja od 713, a ne 723 zvanično izašlih birača.
Čitaoci Žig infa uradili su i analizu razlike u procentima između DA i Ne. Na većini Biračkih mesta zabeležena je vrlo mala procentualna razlika između DA i NE. U poslednjoj koloni tabelarnog prikaza, videćete da je ta razlika gotovo mizerna. Tu se ostavlja prostor, kako kažu čitaoci, da opozicija u narednom periodu usmeri svoje delovanje i učvrsti liderstvo. Takođe, kako se navodi, gde god postoji sumnja u rezultate glasanja, tu je izlaznost dosta veća u odnosu na konačnu. Kao što je bio primer u Pudarcima.
Pogledajte tabelu (podvučeno ono što je navedeno u tekstu)
Za Žig info:
Željko Matorčević
