Партија радикалне левице не излази на предстојеће изборе ни на локалном, ни на републичком нивоу. У наредном периоду настављамо са ванпарламентарном борбом и градимо инфраструктуру за изборе, спремни да уђемо у неравноправну и недемократску трку у којој политичка заступљеност зависи од пара.
У овом изборном циклусу се јасније него икад показала бесмисленост и скупоћа прикупљања потписа по важећем изборном закону Републике Србије. Док се опозиционе листе кроз изборне комисије и преко медија међусобно оптужују за лажне потписе, из расправе у јавности потпуно изостаје суштина критике нашег изборног система: кључна ствар за излазак на изборе је новац. Новац је неопходан за изградњу инфраструктуре која може да скупи велики број оверених потписа, или пак за куповину потписа чему прибегавају листе које то немају. Прикупљање потписа је, наравно, само врх леденог брега трошкова предизборне кампање, нарочито у условима у којима су већини медији потпуно неприступачни. То доводи до ситуације константне уцењености малих и монополизације политичког живота од стране великих, оних који иза себе имају капитал. Другим речима, пасивно бирачко право — право да будемо бирани — у Србији је ограничено незваничним имовински цензусом.
Процес ограничавања пасивног изборног права траје већ деценијама, али два најважнија тренутка су измена Закона о политичким странкама 2009 и измене Закона о локалним изборима 2022. Првим је повећана цена оснивања политичке странке, која је сада око 50.000€, а другим цена изласка на локалне изборе у већини места, посебно у Београду. Грађанке и грађани се на тај начин циљано терају да се за бољитак друштва боре кроз цивилни сектор — са малим капацитетом организовања и ограниченог домета — и да бављење политиком оставе ограниченој политичкој класи чији су припадници и идеолошки и материјално ближи једни другима него народу.
Ми нећемо одустати од тога због чега смо настали: да будемо изборно крило радничке класе и прогресивних друштвених покрета. Али за то је неопходно да изградимо инфраструктуру која неће — ни морално ни материјално — бити уцењена од стране политичких монополиста. Паралелно са тиме настављамо борбу ван скупштине — на принудним исељењима, у радничким штрајковима, у антиратним и антиимперијалистичким акцијама и протестима подршке народу Палестине, и свуда где су угрожени и потлачени спремни да се боре против капиталистичког система.
