Partija radikalne levice ne izlazi na predstojeće izbore ni na lokalnom, ni na republičkom nivou. U narednom periodu nastavljamo sa vanparlamentarnom borbom i gradimo infrastrukturu za izbore, spremni da uđemo u neravnopravnu i nedemokratsku trku u kojoj politička zastupljenost zavisi od para.
U ovom izbornom ciklusu se jasnije nego ikad pokazala besmislenost i skupoća prikupljanja potpisa po važećem izbornom zakonu Republike Srbije. Dok se opozicione liste kroz izborne komisije i preko medija međusobno optužuju za lažne potpise, iz rasprave u javnosti potpuno izostaje suština kritike našeg izbornog sistema: ključna stvar za izlazak na izbore je novac. Novac je neophodan za izgradnju infrastrukture koja može da skupi veliki broj overenih potpisa, ili pak za kupovinu potpisa čemu pribegavaju liste koje to nemaju. Prikupljanje potpisa je, naravno, samo vrh ledenog brega troškova predizborne kampanje, naročito u uslovima u kojima su većini mediji potpuno nepristupačni. To dovodi do situacije konstantne ucenjenosti malih i monopolizacije političkog života od strane velikih, onih koji iza sebe imaju kapital. Drugim rečima, pasivno biračko pravo — pravo da budemo birani — u Srbiji je ograničeno nezvaničnim imovinski cenzusom.
Proces ograničavanja pasivnog izbornog prava traje već decenijama, ali dva najvažnija trenutka su izmena Zakona o političkim strankama 2009 i izmene Zakona o lokalnim izborima 2022. Prvim je povećana cena osnivanja političke stranke, koja je sada oko 50.000€, a drugim cena izlaska na lokalne izbore u većini mesta, posebno u Beogradu. Građanke i građani se na taj način ciljano teraju da se za boljitak društva bore kroz civilni sektor — sa malim kapacitetom organizovanja i ograničenog dometa — i da bavljenje politikom ostave ograničenoj političkoj klasi čiji su pripadnici i ideološki i materijalno bliži jedni drugima nego narodu.
Mi nećemo odustati od toga zbog čega smo nastali: da budemo izborno krilo radničke klase i progresivnih društvenih pokreta. Ali za to je neophodno da izgradimo infrastrukturu koja neće — ni moralno ni materijalno — biti ucenjena od strane političkih monopolista. Paralelno sa time nastavljamo borbu van skupštine — na prinudnim iseljenjima, u radničkim štrajkovima, u antiratnim i antiimperijalističkim akcijama i protestima podrške narodu Palestine, i svuda gde su ugroženi i potlačeni spremni da se bore protiv kapitalističkog sistema.
