Slovenački premijer Miro Cerar izjavio je da će Slovenija nastaviti da intenzivno i čvrsto podržava evropsku perspektivu Srbije.
„Slovenija to i sada radi na dva načina – podrškom u evropskim institucijama, ali i preko tehničke pomoći. Od septembra 2015. godine nudimo Srbiji kompletnu pomoć u oblastima koje su povezane sa oblastima pregovaranja sa EU“, rekao je Cerar.
Očekuje da će Srbija nastaviti sa procesom reformi i ocenio da su poslednjih godina ti procesi pokazali povoljne finansijske i ekonomske rezultate sa dobrim rezultatima.
„Čestitam Vladi i svim ostalima u Srbiji i želimo da taj razvoj i dalje bude uspešan“, rekao je Cerar na konferenciji za novinare nakon sednice dve vlade.
Govoreći o pitanju sukcesije, Cerar je rekao da se radi o važnoj materiji koju sporazumno rešava sa Srbijom.
„Dogovorili smo se da ćemo intenzivirati rad mešovite komisije i da ćemo osnovati dve radne podgrupe, koje će u oblasti kulturnog nasleđa i arhivima pokušati da dosegnu napredak u radu“, rekao je Cerar.
Rekao je i da ga raduje što je danas Dragan Matić zajedno sa poslanicima političkih stranaka u parlamentarni postupak stavio postupak koji se odnosi na građane bivših republika Jugoslavije, kako bi se proširila njihova prava u Sloveniji.
Brnabić: Odlični odnosi sa Slovenijom
Ana Brnabić je izjavila da Srbija i Slovenija imaju odlične odnose, političke i ekonomske, i da ih krasi veliko prijateljstvo i zahvalila Sloveniji na podršci evropskom putu Srbije.
Kako je rekla, Srbiji je važno prijateljstvo sa Slovenijom u procesu evrointegracija naše zemlje, kao i prijateljstvo dva naroda i dodala da ima veoma dobru komunikaciju sa slovenačkim kolegom Mirom Cerarom.
Ona je posebno zahvalila Sloveniji na podršci koju pruža Srbiji na evropskom putu, kako prilikom odlučivanja o otvaranju i zatvaranju poglavlja, tako i u pružanju tehničke podrške u njihovoj pripremi, rekavši da to jako cenimo.
Podvukla je da je Srbija strateški opredeljena za EU i podsetila da je do sada otvoreno 12 od 35 poglavlja, te da se očekuje da u junu za otvaranje bude spremno još pet poglavlja i da ćemo tada imati podršku Slovenije da ta poglavlja i otvorimo.
Ukazala je da su reforme koje Srbija sprovodi na tom putu pre svega važne zbog unapređenja kvaliteta života građana.
„Zato što želimo da štikliramo stvari na putu ka EU i tako napredujemo ka Evropi. Zaista želimo da implementiramo reforme, da one doprinesu kvalitetu života građana, a broj otvorenih poglavlja je indikator našeg napretka“, podvukla je Brnabićeva.
Kako je rekla, ne postoji nijedan resor u kojem nema dobru saradnju i konkretne projekte na kojima radi.
„To pokazuje dobre odnose, političke i ekonomske, i nadamo se i radićemo da oni postanu sve bolji u budućnosti“, istakla je srpska premijerka.
„Važna regionalna saradnja“
Brnabićeva je ukazala da je Srbiji veoma važna regionalna saradnja koja, kako je rekla, zauzima visoko mesto na listi prioriteta Srbije.
„Srbija je uložila puno napora u protekle tri-četiri godine da bismo napravili osnovu za zdrav rast koji danas imamo. Obaveza ove vlade je da to nadograđuje“, istakla je ona.
To, ukazala je, ne možemo, ili ne možemo u dovoljnoj meri, ako ceo region nije percipiran kao stabilan, predvidiv i dovoljno povezan.
Srbija ima interes u tome da bude izvoznik stabilnosti u regionu, da bude jedna od zemalja koja će uvek lobirati za stabilnost i pokazati fleksibilnost i toleranciju.
„To je pokazuje i time što je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Austriji, on 12. i 13. februara ide u posetu Hrvatskoj. Mi smo danas ovde, za nedelju dana idemo u Mađarsku, ja ću uskoro ići u posetu Crnoj Gori, u stalnoj sam komunikaciji sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovom… To je ono što je nama važno i prepoznajemo tu važnu ulogu Slovenije“, navela je Brnabićeva.
Podrška dijalogu Beograda i Prištine
Cerar je izjavio da Slovenija izuzetno poštuje i snažno podržava svako nastojanje za nastavak dijaloga Beograda i Prištine i za obezbeđivanje stabilnosti u ovom delu regiona.
„Cenim svaki napor predsednika Srbije (Aleksandra Vučića), srpske vlade, pa i druge strane, što bi vodilo tome da se stabilizuju prilike“, rekao je Cerar.
„Mislim da EU mora da nastavi sa aktivnom ulogom kako bi se olakšalo uključivanje u ovaj proces jer je to jedini put da se postigne stabilizacija stanja, da možemo da se posvetimo integracionim procesima koji su najvažniji“, dodao je slovenački premijer.
Slovenački predstavnici na sednicama SE, istakao je, naglašavaju kako je važno da se Srbija uključi u saradnju sa EU i drugim državama u regionu, jer je to faktor stabilnosti i ključan deo procesa približavanja Srbije i drugih država Zapadnog Balkana EU.
„Svi ćemo jednom biti u jednoj porodici – EU. Slovenija će političkim putem biti aktivna i u EU i u bilateralnim procesima i unapređivaće proces dijaloga“, zaključio je Cerar.
Premijerka Srbije je podsetila da je predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani nedvosmisleno rekao da Srbija neće morati da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da bi ušla u EU.
„Normalizacija sa Prištinom i nalaženje dugoročno održivog odnosa sa Prištinom obaveza je nas kao političara koji vodimo Srbiju“, istakla je.
Podvukla je da joj je drago što predvodi Vladu i što živi u zemlji čiji je predsednik dovoljno hrabar i odgovoran političar da želi da pokrene to pitanje i pokuša da ga reši, da ga ne bi ostavljao budućim generacijama.
Naznačila je da je najlakše reći da je to zamrznut konflikt i prepustiti da „vruć krompir“ rešava neko drugi.
Dodala je da su razgovarali danas i o tome sa kolegama iz Slovenije, da imaju različit stav o KiM, odnosno da je Slovenija priznala tu nezavisnost, ali da je važno da je Srbija stvarno pokazala drugačije lice, da ume da bude strpljiva, da ume da razmišlja hladne glave, da možemo da budemo tolerantni i fleksibilni i da poštujemo dogovore i sporazume.
Brnabićeva je podvukla da je Briselski sporazum potpisan pre skoro pet godina i da je Beograd ispunio najveći deo dok Priština nije ništa, apostrofirajući Zajednicu srpskih opština.
Ona je rekla, a to je, kaže, prenela i Ceraru, da je posebna odgovornost na zemljama koje su priznale nezavisnost, te da je na njima da pozovu Prištinu da bude dovoljno ozbiljna i poštuje te sporazume.
Kako je rekla, Beograd je pokazao da je spreman za dijalog, da je predsednik Srbije pokazao da je uvek otvoren za dijalog te da joj je drago što je dijalog podignut na predsednički nivo.
Brnabićeva je dodala da je svakako „dodatno zakomplikovalo situaciju ubistvo Olivera Ivanovića“ i da smatra da je loša odluka što Srbija ne učestvuje u istrazi tog ubistva, ali i naglasila da je time odgovornost na Prištini, međutim, postoji i deo odgovornosti EU i Euleksa da se ubice pronađu.
„Srbija važna destinacija za slovenačke investicije“
Srbija je među najvažnijim stranim trgovinskim partnerima Slovenije i važna destinacija za slovenačke investicije, izjavio je Cerar.
„U Srbiji radi više od 1.500 preduzeća koja su u potpunom ili delimičnom vlasništvu Slovenaca i zapošljavaju 25.000 radnika“, rekao je Cerar.
Srbija je za Sloveniju, kako je istakao, druga po važnosti destinacija za ulaganja i u Srbiji su prešli milijardu evra investicija ali jačaju i srpske investicije u Sloveniji.
„Srbija i Slovenija su dve prijateljske države koje zajedničkim sednicama vlade razvijaju zajedničke odnose u korist privrede i građana“, izjavio je slovenački premijer.
„To smo danas dokazali ponovo potpisivanjem važnih sporazuma između dve države sa vrlo konstruktivnom diskusijom na sednici vlada, gde je naglasak bio na ekonomskoj saradnji“, rekao je Cerar.
Srbija i Slovenija, kako je dodao, u svim oblastima su postigle napredak.
Konstatovao je da su bilateralni ekonomski odnosi odlični i da je robna razmena u 2017. bila najviša u poslednjih deset godina.
Uprkos tome, postoje otvorene mogućnosti za jačanje ekonomskih odnosa u oblasti zaštite životne sredine, infrastrukture, energetike, digitalizacije, elektrometalurške industrije, dodao je Cerar.
Takođe je naveo i da je važno da se postigne konstruktivan dogovor o zajedničkom nastupu preduzeća na trećim tržištima.
Konstantan rast trgovinskih odnosa
Ekonomski, trgovinski odnosi Srbije i Slovenije beleže konstantan rast, a slovenačke firme su investirale više od milijardu evra u privredu Srbije i oni su naš važan i značajan partner, poručila je Ana Brnabić.
Iznela je podatak da je Slovenija trenutno čak osma zemlja investitor u Srbiji, što je, kaže, „fantastičan uspeh“.
Brnabićeva je rekla da je prošle godine trgovinska razmena između Srbije i Slovenije iznosila nešto više od 1,5 milijardi evra, dok je razmena u 2016. godini nešto iznad 900 miliona evra, što je, kaže, i tada bio rast od pet odsto u odnosu na 2015. godinu.
Izvoz iz Srbije u Sloveniju prošle godine porastao je oko 16 odsto, a izvoz iz Slovenije u Srbiju za oko 2,5 odsto.
„Imamo kontinuirani rast. Slovenački investitori su važna karika u ekonomskom razvoju Srbije, a slovenačke firme su investirale više od milijardu evra u privredu Srbije, oni su naš važan i značajan partner“, istakla je Brnabićeva.
Kako je rekla, Srbiju interesuje da i dalje radi na otvaranju svoje ekonomije, na privlačenju investicija, boljem poslovnom okruženju, te dodala da se nada da ćemo kao rezultat toga u Srbiji videti dodatne slovenačke investicije.
Takođe, navela je da Srbija u oblasti informacionih tehnologija i digitalizacije ima sa Slovenijom potpisan sporazum o saradnji, da polaže značajne i nade i resurse u tu oblast, kao i da je o tome mnogo i naučila od Slovenije.
„Zajedno radimo da reformi pravosuđa. To su sve stvari koje u budućnosti treba da nastavimo i da dalje produbljujemo saradnju“, rekla je predsednica Vlade Srbije.
Brnabić:Ne vidim prepreke za investiranje u Sloveniju
Premijerka Srbije je, na pitanja novinara da li ima prepreka za investiranje srpskih preduzeća u Sloveniju i u vezi s tim da AIK Banka nije dobila dozvolu za preuzimanje Gorenjske banke, rekla da će tema ekonomske saradnje biti na poslovnom forumu danas popodne, ali da u ovom trenutku ne vidi prepreke, a ukoliko i postoje to će se čuti od privrednika.
„Što se tiče AIK banke to je stvar Narodne banke Srbije. Ona je nezavisna – svesna sam te informacije, ali verujte nisam želela čak ni da pozovem guvernera NBS Jorgovanku Tabaković da pitam za to, zato što ne želim da imam bilo kakakv uticaj ili čak percepciju uticaja na NBS. Ona radi ozbiljan i odgovoran psoao, radi ga kvalitetno i tu odluku bih prepustila NBS“, istakla je premijerka.
Imamo jako malo otvorenih pitanja, a ako postoje prepreke verujem da ćemo zajednički raditi na tome da ih otklonimo, dodala je Brnabićeva.
Naznačila je da ima značajnih investicija u Sloveniju iz Srbije, da su manje nego slovenačke u Srbiji, ali da se povećavaju.
NBS je povukla prethodno datu saglasnost AIK banci za preuzimanje slovenačke Gorenjske banke, jer je, kako je rečeno u centralnoj banci Tanjugu, u okviru uobičajene kontrole utvrdila nepravilnosti u radu ove domaće banke.
Eventualna nova saglasnost podrazumevala bi ponovno apliciranje AIK banke, pri čemu bi NBS, kao i do sada, cenila formalnu i suštinsku ispunjenost svih uslova koje zakon predviđa, naveli su u NBS.
Uprkos tome, akcionari slovenačke kompanije „Sava“ glasali su na Skupštini održanoj 30. januara 2018. za „uslovnu prodaju“ 37,6 odsto svog udela u Gorenjskoj banci AIK banci, odnosno odlučili su da srpskoj banci daju rok od 45 dana da dostavi potrebne saglasnosti srpske, slovenačke i evropske centralne banke za preuzimanje Gorenjske.
