Pozicija i privilegije navode ljude na raznorazne stvari, a to se može videti i na primeru Čučkovića koji je nekada najoštrije kritikovao sadašnju vlast, a zatim prešao, nigde drugde, nego u SNS.
– Želim ovde da zaokružimo mogućnost da mladi ljudi ne biraju partijske knjižice, nego da imaju mogućnost da imaju radne knjižice – rekao je davne 2014. godine Čučković na mitingu Ujedinjenih regiona Srbije.
On je, međutim, na poziciju člana Upravnog odbora JAT-a došao sa 27 godina, a kada je upitan da li misli da je to normalno i koje su to kompetencije koje je imao da bi na ovo mesto došao, Čučković je nonšalantno odgovorio da je imao iskustvo od tri godine upravo „u Upravnom odboru JAT-a“, gde je radio „danonoćno“.
Poseban pik od ljudi iz garniture SNS-a, Čučković je imao na direktora EPS-a Milorada Grčića, sa kojim se često nalazio u verbalnim okršajima.
– I toliko vas volim, da kada bih morao da biram da sa vama umrem, ili da živim sa strašilima iz pečenjare, biram da umrem. I kada kaže Grčić da sam ja lažni predsednik, o tome ćete odlučiti vi, a ne on. Zato što oni vole da im se ljudi ulizuju, da ih mole, da kleče. Srbija nikad ni pred kim nije klečala, pa neće ni pred njima – govorio je Čučković dok je još uvek bio član G17 plus.
A onda je Čučko svoje ideale i obećanja narodu zamenio za poziciju u SNS-u i političku funkciju. Tako je 2015. cela poslanička grupa predvođena Čučkovićem prešla u SNS.
– Te teške okolnosti koje su zadesile Obrenovac pokazuju na koji način se SNS ponaša kada su takve situacije u pitanju. Zahvaljujući predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, jedan državnički odnos sa istančanim osećajem za svaku ulicu i porodicu u Obrenovcu – hvalio je nakon poplava u Obrenovcu državni vrh Čučković.
I tako je Čučković od kritičara vlasti koji je govorio „umesto Vučka biram Čučka“, postao jedan od onih koji kleče pred režimom.
