Председник Скупштине Србије Ивица Дачић рекао је данас да би референдум о промени Устава, у делу о правосуђу, требало да се одржи 16. јануара, наредне године.
Он је, за ТВ Пинк, навео да је план да се 25. новембра у Скупштини усвоји Закон о референдуму а 30. новембра текст амандмана на део Устава који се мења.
Влада Србије усвојила је ове седмице Предлог закона о референдуму и народној иницијативи којим се укида обавезни цензус за излазак потребног броја гласача као услова за успех референдума.
Из владине Канцеларије за сарадњу с медијима саопштено је да ће овај закон грађанима омогућити да „ефикасно остварују своје Уставом загарантовано право на учешће у вршењу власти путем народне иницијативе и референдума“.
Подсетимо, први референдум у Србији догодио се у октобру 1992. године када је Муслиманско национално веће Санџака донело одлуку о расписивању необавезујућег референдума о аутономији Санџака.
Одлучено је да референдумско питање гласи: „Да ли сте за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака са правом прикључења једној од суверених република?”. Чак 98,93 одсто изашлих на референдум се изјаснило позитивно.
Референдум о симболима Републике Србије одржан је 31. маја 1992. године.
На референдуму се одлучивало о државним симболима Србије, а Грб Србије у облику штита са четири оцила, застава са петокраком и химна Марш на Дрину добили су већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача па је референдум проглашен неважећим.
Народна скупштина Републике Србије расписала је, на предлог Слободана Милошевића, тада председника Савезне Републике Југославије, 7. априла 1998. референдум о међународном посредовању у сукобу на Косову и Метохији.
Референдумско питање је гласило: Да ли прихватате учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији? Референдум је одржан 23. априла 1998. године.
Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову изјаснило се 94,73 одсто гласача, а за је било 3,41 одсто.
Референдум на којем су се грађани изњашавали о новом Уставу, одржан је 28. октобар 2006. године. Више од 53 одсто изашлих грађана се изјаснило за нови уставу, али, назначимо, да је овај рефендум окарактерисан као један од најсумњивијих у контексту добијених резултата.
Неуспели референдум у Смедереву је одржан 8. августа 2010. године. На њему се становништво града изјашњавало о томе да ли је за изградњу рафинерије за прераду сирове нафте.
Није успео због недовољне излазности. Према незваничним подацима, на неуспелом референдуму се чак 72 одсто изашлих изјаснило против.
Како се наводи на сајту Скупштине Србије, референдум представља начин непосредног изјашњавања, односно одлучивања грађана.
Референдумом грађани одлучују о питањима за која је то Уставом и законом одређено, као и о питањима из надлежности Народне скупштине, односно скупштине аутономне покрајине, општине или града, ако надлежна скупштина тако одлучи.
У складу с Уставом, референдум ради одлучивања свих грађана Републике Србије (републички референдум) расписује Народна скупштина, на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача.
Како је то прописано Уставом, републички референдум се обавезно расписује ради потврђивања акта о промени Устава, ако се та промена односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.
У случају расписивања референдума ради потврђивања акта о промени Устава, референдум се одржава најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава на седници Народне скупштине. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.
Питање о коме се грађани изјашњавају мора бити изражено јасно тако да се на њега може одговорити речју „за“ или „против“, односно „да“ или „не“.
Од дана расписивања до дана спровођења референдума не може протећи мање од 15 ни више од 90 дана.
Одлука донета на референдуму је обавезујућа.
Ако грађани референдумом нису потврдили акт, сматра се да тај акт није ни донет.
С. Чонградин Данас
