„Иако је суд пропустио да изрекне максималне затворске казне, сматрамо да је од пресудне важности став Судског већа да су оптужени криви за брутално убиство Ћурувије 1999. године. Овакав став помаже друштву да се обрачуна са политички мотивисаним злочинима и суочи са поражавајућим наслеђем режима Слободана Милошевића. Пресуда јасно и недвосмислено потврђује да је убиство Славка Ћурувије организовала држава, преко инструментализованог Ресора државне безбедности. Одлука Судског већа шаље јасну поруку да злочини против неистомишљеника не могу да остану некажњени, а да починиоци напада на новинаре због јавно изговорене речи нису недодирљиви“, саопштили су из фондалције Славко Ћурувија.
Из Фондације су додали и да очекују да ће Апелациони суд потврдити данашњу пресуду.
„Од надлежних очекујемо да у најкраћем могућем року разреше и процесуирају све злочине почињене против новинара у претходним деценијама“, саопштено је из фондације Славко Ћурувија.
Ћосић: Разбијена фрустрација да се новинари могу убијати без последица
– Када би ово била правознажна пресуда, ја бих рекао да је правда у судском смислу задовољена. У људском неће никада – изјавио је за „Цензоловку“ Југослав Ћосић, директор прогама Н1.
Судска пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије, наглашава, „јесте корак ка правди и разбијању фрустрација после 20 година да новинаре можете убијати без последица.“
– На правоснажну пресуду морамо још да чекамо, и ја и даље стрепим – тек када будемо имали правоснажну пресуду моћи ћемо рећи да је правда стигла. Као професија не можемо стати, чека нас растветљавање убистава Даде Вујасиновић и Милана Пантића – поручио је директор програма Н1.
Обрадовић: Очекивао сам максималне казне, и даље се не зна директни налогодавац
Некадашњи председник НУНС-а Вукашин Обрадовић каже за „Цензоловку“ да је очекивао да ће суд оптуженима изрећи максималне казне, али да је од самих казни ипак значајније то што се 20 година након убиства коначно дошло до пресуде.
– Оно што ме мало онеспокојава је то да и после овог суђења ми заправо не знамо директног налогодавца – рекао је Обрадовић коментаришући одлуку Специјалног суда.
– Мој утисак након целог поступка је да се заправо мало пажње обратило на амбијент у које се десио злочин, али и оно што се дешавало након убиства, пре свега у службама безбедности , али и у целом друштву. Мислим да је то најслабији део овог целог процеса и уопште истраге убиства Славка Ћурувије. Кад то кажем, мислим пре свега на то да ми нисмо искористили овај случај да демонтирамо све оне механизме који су могли и на крају и довели до тога да држава одлучи да у једном тренутку може да убије новинара и да то спроведе у дело. Тај механизам је у највећој мери остао сачуван – навео је Вукашин Обрадовић.
Голубовић: Пресуда од значаја за породицу Славка Ћурувије, новинаре али за све грађане
Директорка Јукома Катарина Голубовић оценила је да је пресуда за убиство Славка Ћурувије „од највећег значаја за чланове његове породице, а и за новинаре и све грађане Србије“.
– Пре 20 година са њим је убијена критика једне власти, и запрећено свима уз јасну и најбруталнију поруку да постоји јединство власти и удруженост са правосуђем у намери да се спречи слобода изражавања. Наводи да се суђење водило под притисцима оштећених, који су суштински тражили правично суђење, представља даљу виктимизацију жртава. Ова првостепена пресуда за тешко убиство из ниских побуда данас даје другу поруку – да ће се, пре или касније, процесуирати и злочини који се врше у име дрзаве – навела је Голубовић
Марковић је осуђен због кривичног дела подстекавање на тешко убиство, а Радоњић, Ромић и Курак за тешко убиство у саизвршилаштву.
Ромићу и Радоњићу у казну се урачунава време које су провели у притвору и кућном притвору. Њих двојица су од јула 2017. године у кућном притвору уз електронски надзор, након што су претходне три и по године провели у притвору Окружног затвора у Београду. Њима је данас продужена мера забране напуштања стана уз електронски надзор (наногицу) односно кућни притвор.
На ову одлуку суда, и тужилаштво и одбрана имају право жалбе Апелационом суду.
Пресуда оптуженима је изречена након тачно 20 година од убиства Ћурувије и то је прва пресуда за убиство једног новинара, док остала убиства, медју којима је Дада Вујасиновић и Милана Пантића нису још ни расветљена.
