Ponoš je u intervjuu listu „Danas“ ocenio da bi „ministarstvo za izbore“ u vladi Ane Brnabić, koje bi vodila čak i ličnost od poverenja opozicije, bilo politički štetno za „opozicionu stvar“.
„Takav aranžman značio bi da je opozicija, makar i posredno ušla u vladu za koju argumentovano tvrdi da je proizvod nelegitimne skupštine i lažnih izbora“, naveo je Ponoš, i dodao da bi odgovarajuća forma bila neka vrsta koordinacionog tela sastavljenog na paritetnoj osnovi od predstavnika vlasti i opozicije.
„To telo bi trebalo da ima jasna i jaka ovlašćenja, snažnija od nekog ad hok ministarstva u nadgledanju implementacije dogovorenog. U tom paritetnom telu trebalo bi da budu i predstavnici posrednika u pregovorima, odnosno EU, kako bi se obezbedilo da paritet ne bi proizveo blokadu. Ključna stvar je da se u svemu što se tiče izbora onemogući majorizacija od strane vlasti i funkcionerska kampanja“, rekao je Ponoš.
Ponoš je istakao da Narodna stranka zastupa stav da je najbolje da opozicija u dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima uz posredovanje EU bude predstavljena sa dva pregovarača jer se tako sprečava „standardni manipulativni model“ po kojem se za sto dovede što više učesnika, a među njima što više irelevantnih ili fingiranih kako bi se diskusija obesmislila ili obezbeđivala većina za rešenja po meri režima.
„Dobra mera je ponovo u paritetu vlasti i opozicije sa po dva predstavnika. Sve što je u ovom nelegitimnom parlamentu je vlast, koju pretpostavljam mogu da predstavljaju pregovarači iz redova dve relevantne vladajuće stranke – SNS i SPS. Što se nas tiče, oni slobodno mogu da predstavljaju i one stranke koje su van parlamenta samo zato što im je Vučić skupio više potpisa nego glasova na prošlim izborima“, rekao je Ponoš.
„Posrednici bi trebalo da budu dva evroparlamentarca. Bilo bi dobro da se ti pregovori obavljaju podalje od kamera i da se učesnici uzdrže od javnih nastupa dok ne završe posao“, naveo je Ponoš.
Upitan o predlogu o paralelnom uređivanju informativnih programa javnih servisa, Ponoš je odgovorio da to nije sasvim nova ideja i da je opozicija odavno pri stavu da bi trebalo obezbediti garantovan prostor na nacionalnim servisima za nerežimske stavove.
„Kažem nerežimske, jer nije dovoljno da uz vlast samo još politički organizovana opozicija ima pristup javnim servisima. S obzirom na višegodišnju utemeljenu praksu režima da manipuliše, važno je da se stvari preciziraju. Neki od modaliteta su paralelna rotirajuća uredništva, precizirana satnica za opoziciju u informativnim i debatnim emisijama, povećanje broja debatnih emisija i slično“, naveo je Ponoš.
Ponoš je dodao da je „REM posebna priča i da je tu potrebno neko privremeno prelazno rešenje“ kako bi se i privatne televizije naterale da poštuju zakon na osnovu kojeg im je data frekvencija u najam, a ne na poklon.
Upitan o presudi koju je predsednik Dveri Boško Obradović dobio protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića i da li očekuje sličan ishod u sličnim postupcima, Ponoš je odgovorio da smatra “da je Vučiću dovoljan jedan slučaj rešen protiv njega kako bi s njim mahao kao sa dokazom o slobodnom sudstvu u Srbiji”.
Dodao je da će vest da je “sudski utvrđeno da je Vučić lagao” ostati u drugom planu, ali da bi “teško bilo pobiti tvrdnju da je on lažov“ ako bi se slična presuda izrekla još koji put.
Narodna Stranka
