Predlog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa donošenje Nacionalnog okvira obrazovanja kao osnove za izradu novih nastavnih planova i programa, kao i brojne novine u upravljanju i rukovođenju ustanovama, te će direktori biti birani isključivo na osnovu kompetencija, a poslednju reč pri izboru daće ministar.
Predlogom krovnog prosvetnog zakona predviđeno je da se u penziju odlazi sa 65 godina, a povećana je i odgovornost nastavnika za kvalitet nastave, ali i roditelja i učenika.
Predviđene su novčane kazne za nasilje u školi, donošenje alkohola i narkotika, ali i društveno koristan i humanitarni rad.
Predlogom zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da je uslov za rangiranje za upis u narednu studentsku godinu na teret budžeta 48 ESP bodova, a predviđeno je i formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visokoškolskoj ustanovi, kako bi se uspostavila veza visokog obrazovanja i privede.
Predlogom zakona o visokom obrazovanju značajno se unapređuje sistem akreditacije kroz osnivanje Nacionalnog tela za akreditaciju, uvode novi standardi, kao i postupak žalbe i procedure za izdavanje dozvole za rad i upis studenata tek nakon završene akreditacije.
Opozicija smatra da će predloženi zakoni uticati na nezavisnost visokog obrazovnog sistema.
Raspravu prethodnih dana je obeležila polemika oko nadležnosti ministra prosvete i mogućnosti da imenuje direktore škola, oko predlaganja članova u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i oko predlaganja članova Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela.
