Пре 34 године, на данашњи дан, 9. марта 1991. у Београду су одржане прве масовне демонстрације против режима Слободана Милошевића, које је организовала тада најјача опозициона странке Српски покрет обнове, а на које је власт одговорила репресијом.
Протест је организован побуна против власти и уређивачке политике тадашње Радио-Телевизије Београд која је била необјективна, ратнохушкачка и пуна оптужби и увреда на рачун опозиције.
Та телевизија је називана „ТВ Бастиља“ јер је радила искључиво у служби пропаганде Милошевићевог режима, док су учесници протеста тражили смене њених челних људи.
На демонстрацијама, по тадашњим проценама, било је око 100.000 људи који су тражили смену генералног директора телевизије Душана Митевића и уредника Славка Будихне, Предрага Витаса, Ивана Кривеца и Сергеја Шестакова.
Присталице опозиције од стране власти и прорежимских медија називане „снагама хаоса и безумља“, а на њихов рачун су изрицане и разне друге увреде и лажне оптужбе.
Забрана окупљања, јаке снаге полиције, употреба сузавца, гумене, али и бојеве муниције, пребијање демонстраната,… били су начин на који се Милошевићев режим обрачунавао са неистомишљеницима.
Полиција је покушавала да растера грађане и уз помоћ водених топова и коњице, групе демонстраната су пружале отпор и узвраћале, а током сукоба власт је на улице током вечери извела и тенкове.
У сукобу демонстраната и полиције, по наводима медија, било је повредјено више од 200 људи, а страдали су тада седамнаестогоишњак Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић. Милиновић је убијен полицијским метком недалеко од раскрснице „Лондон“, а полицајац Косовић је пао са бетонског зида високог око два метра, код „Београђанке“, и погинуо на лицу места.
Током демонстрација ухапшен је председник Српског покрета обнове Вук Драшковић, а забрањен је рад Телевизије Студио Б и Радија Б92.
Као одговор на репресију, 10. марта студенти су кренули из Студентског града и заузели плато крај Теразијске чесме и тако је, по наводима хроничара, почела „плишана еволуција“.
После неколико дана протеста захтеви студената су усвојени, руководство телевизије је смењено, а Драшковић је пуштен из затвора.
Такође, министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку, а Радио Б92 и Студио Б су наставили рад.
Београд је тих дана био у жижи пажње страних медији, а фотографија Драгане Милојевић Срдић (снимио фоторепортер дневника Борба Пеђа Митић), која је, 9. марта, са три подигнута прста стајала испред полицијског воденог топа, постала је светски позната.
Иако није постигао никакве конкретне резултате деветомартоски протест је постао симбол борбе против режима Слободана Милошевића.
FREDERIC HUGON / AFP
