Sa podrškom od gotovo 170.000 glasača, lista „Mi glas iz naroda – profesor doktor Branimir Nestorović“ najveće je iznenađenje parlamentarnih izbora. U novom sazivu Skupštine ova lista će, prema projekcijama imati, 13 predstavnika.
Nosilac liste, koja je na izborima osvojila 168.855 glasova ili 4.68 odsto, Branimir Nestorović čuven po izjavi da je korona najsmešniji virus. Nakon što su objavljeni preliminarni rezultati izbora on je odbacio mogućnost saradnje sa listom Srbija protiv nasilja, ali i Srpskom naprednom strankom.
Na pitanje da li je ovaj izborni rezultat za njega iznenađenje, Nestorović je rekao da „ko poznaje Srbe zna da su iznenađenja uvek moguća“.
„Mi smo govorili ono što narod prepoznaje kao svoje vrednosti. Bili smo totalno medijski blokirani, kampanja je bila samo preko mreža i reziltat je fascinantan“, naveo je on, dodajući da smatra da imaju potencijala za dalji rast.
Sa ovim brojem osvojenih glasova u novom sazivu Narodne skupštine Srbije ova lista će prema projekcijama imati 13 predstavnika.
Svoje poruke prezentuju putem zvaničnog jutjub kanala Mi- glas iz naroda, koji ima gotovo 28.000 pratilaca, kao i Balkan info, ali česti su gosti i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Aktivni su i na TikTok kanalu, vKontakte, rutube i Facebook-u, gde imaju armiju pratilaca.
Na zvaničnom sajtu navode: „Mi smo, zaista – glas iz naroda. Delimo sudbinu naroda. Osećamo, i sami nosimo breme naroda našeg; delimo zabrinutost naroda za našu i naše dece zajedničku budućnost; znamo za težnje našeg naroda i znamo koliko nas ima spremnih da se borimo za našu zemlju i za naš narod. Upravo iz tih razloga osnovali smo narodni pokret MI – glas iz naroda, da bi smo oglasili volju, potrebu i težnje našeg naroda i da bismo po tom glasu upravili reč i delo naše“.
Osim Nestorovića, koji je bio prvi na listi, u poslaničke klupe sešće i drugi na listi novinar u penziji Siniša Ljepojević, koji je jedan od osnivača pokreta. Po svojim stavovima jednako je kontroverzan kao i Nestorović.
Ovaj novinar najveći deo karijere proveo u novinskoj agenciji Tanjug, a od 2022. godine piše za RT Balkan.
Zagovornik je približavanja Srbije BRIKS-u, što vidi kao „imperativ za Srbe kao naciju ako žele da se oslobode neokolonijalnog jarma i steknu punu slobodu“.
U autorskim tekstovima za RT Balkan piše o kontroli vremena i korišćenju klimatskog oružja od strane Pentagona, navodeći da se zelena agenda nameće uz pomoć laži o klimatskim promenama koje izaziva čovek, ali i o tome da je „duboka država“ preuzela vlast u velikoj Britaniji.
Takođe je pisao i o tome da današnji američki milijarderi vode biološke ratove preko farmaceutskih kompanija i Svetske zdravstvene organizacije i preko kontrole hrane i poljoprivredne proizvodnje, u čemu im pomažu i Ujedinjene nacije.
Kao treći na listi je Aleksandar Pavić, koji se predstavlja kao politikolog i stručnjak za geopolitičke odnose, čija aktivnost nije poznata širokoj javnosti. On je jedan od osnivača pokreta „Mi – Glas iz naroda“. Dobitnik je nagrade „Imperska kultura – Eduard Volodin“ koju dodeljuje Udruženje pisaca Rusije svake godine na Bogojavljenje.
Protivnik je zapada, ističući da protiv interesa Srbije rade poslednjih 30 godina. Kritičar je i predsednika Srbije i politike koju vodi prema Kosovu, za koju navodi da je izdaja.
Još jedan od osnivača Pokreta koji će dobiti poslanički mandat je i advokat Branko Pavlović, koji je kratko vodio Agenciju za privatizaciju od 15. aprila do 15. jula 2004. godine, a kako kažu iz ovog Pokreta, sklonjen je jer je počeo da otkriva malverzacije na početku privatizacije.
U biografiji koja je postavljena na njegovom sajtu, navodi se da je bio član Saveza komunista od 1983. godine do osme sednice 1987. Od 1991. godine je član Glavnog odbora Reformista, zatim jedan od osnivača Građanskog saveza, pa nakon podele unutar GS, jedan od osnivača SDU na čijoj je listi, unutar DOS-a, postao narodni poslanik i gradski odbornik. 2003. godine napušta SDU i formira Inicijativu za normalnu Srbiju. Nastupa kao nosilac liste grupe građana „Zato što mora bolje“ na parlamentarnim izborima januara 2007. godine. Posle toga nije angažovan ni u jednoj partiji.
„Po političkom ubeđenju Pavlović je najbliži levim socijal-demokratama, sa snažnim osloncem na nacionalnu državu bez koje razvoj u Srbiji nije moguć“, navodi se u biografiji.
I ostali osnivači pokreta Jovan Janjić, Mitar Kovač i Dragan Stanojević visoko su rangirani na listi i mogu se naći u poslaničkim klupama.
U biografiji Jovana Janjića navodi se da je naučni je saradnik u Institutu za političke studije, kao i da je angažovan kao vanredni profesor na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu. Bio je i novinar NIN-a, direktor izdavačkog preduzeća Prosveta i profesor na univerzitetu Union.
Ovaj pravnik, kulturolog i pisac, poznat je po njegove tri knjige o patrijarhu Pavlu koje su prevedene na više jezika.
Ekonomista Dragan Stanojević, koji je 8. na listi, bio je privrednik u Rusiji i Ukrajini. On je zastupnik organizacije pod imenom „Druga Ukrajina“. Ta organizacija u Rusiji je posvećena, prema pisanju tamošnjih medija, izbeglicama iz zone specijalnih operacija, a u Beogradu bi trebalo da se bavi „integracijom Ukrajinaca koji su drugog mišljenja od zvaničnog“ u srpsko društvo.
Prema pisanju Nove, devedesetih je otišao u Rusiju kao šef obezbeđenja, a 2015. se vratio iz Ukrajine kao preduzetnik i politički izgnanik sa optužbama za terorizam.
Inicijator je osnivanja međunarodne organizacije “Ujedinjena Srbska Dijaspora Evroazija”, a tokom boravka u Ukrajini bivao je blizak ruskim političkim snagama u ovoj zemlji, te odatle veze i sa Medvičukom. Upravo je ova organizacija kasnije bila proglašena za terorističku.
Mitar Kovač je profesor na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment. U njegovoj biografiji navodi se da je završio Vojnu akademiju u Beogradu kao i poslediplomske studije Vojnih nauka, a doktorirao je 1998. godine.
Od 2004. do 2010. godine obavljao je dužosti načelnika Uprave za strategijsko planiranje, u Ministarstvu odbrane, a od 2010. do 2014. godine dužnost načelnika Uprave za planiranje i razvoj u Generalštabu VS.
Postao je poznat široj javnosti nakon što su tabloidi 2022. godine prenosili njegove kritike na račun Zdravka Ponoša, kandidata na predsedničkim izborima u tom trenutku.
Do 13. pozicije na listi, koliko će prema projekcijama imati poslaničkih mandata, nalaze se i četiri žene. Jedna od njih je advokat Jelena Pavlović, koja se nalazi na poziciji 4, o kojoj gotovo da nema reči ni na zvaničnom Jutjub kanalu Mi – glas naroda.
Kao peta na listi Bogdana Koljević Grifit, Viši naučni saradnik pri Institutu za političke studije, u čijoj se biografiji navodi da je 2017. godine izabrana je za Senatora Republike Srpske, a da je od 2020. spoljni savetnik Predsednika Republike Srpske. Osim njih među onima koji se mogu naći među poslanicima sa ove liste su diplomirani pravnik Ana Krstić i hemijski tehničar Ana Ivanović, koje su na pozicijama 9 i 10.
Foto miglasiznaroda.rs
