Treću godinu zarednom država je omogućila da se nesmetano i bez nasilja održi Parada ponosa. Vesela i šarena parada koja ne liči na sumornu protesnu šetnju bila je nezamislima za vreme vlasti Demokratske stranke.
Otkako je Vučić preuzeo dirigentsku palicu 2014. godine, svaka Parada ponosa uspešno je održana bez većih nasilničkih incidenata, izuzev 2014. godine kada je Vučićev brat Andrej napao žandarme.
Gej parade su ranijih godina bile zabranjivane zbog navijača, a 2010. godine obeležena je najkrvavija Parada ponosa.
Kako je moguće da demokrate, koje se načelno zalažu za poštovanje svih ljudskih prava, nisu uspele česnicima da garantuju bezbednost na Paradama ponosa, dok bivši radikal to radi bez muke?
Huligani su ranije praktično rušili Beograd, palili zgrade i napadali televizije zbog jedne obične šetnje.
Šta se promenilo u protekle tri godine?
Dragan Popović, iz Kuće ljudskih prava, rekao je ranije danas na TV N1 da ga zabrinjava što sa promenom vlasti Parade protiču bez ikakvih problema, pošto sumnja da su desničarske i nacionalističke grupe “preko noći” promenile mišljenje.
– Niko od svih tih grupa nije ni izašao na ulicu. Imamo sve te ljude koji su hiljadama izlazili. Sumnjam da su ti ljudi preko noći promenili svoj stav. Prva parada koju je organizovao Vučić je bila bez problema. Više nemate nijednu organizovanu desničarsku grupu koja će izaći da protestuje. Ne verujem da je to slučajno, kada se vlast promeni da oni ostanu kući. Bojim se šta će biti kada se opet promeni vlast, rekao je Popović.
Mnogi sumnjaju da između Vučića i huliganskih navijača postoji odnos zasnovan na uzajamnim finansijsko-političkim interesima.
Snažni Vučić je u više navrata priznao da nema dovoljno snage da uvede red u sportske kubove, odnosno da uđe u proces privatizacije klubova.
On je svemoćan i neustrašiv, ali ne može da se obračuna sa navijačima i sportskim klubovima? Kako stvari stoje, navijači su Vučića, samim time i državu, stavili pod svoju potpunu kontrolu.
Povrh svega, Vučić, njegov brat Andrej i sin Danilo su strastveni navijači. Vučićevog sina Danila čuvaju navijači “Rada”.
Kada Vučić kaže da ne može da se obračuna sa navijačina, to ne znači da ne može, već znači da neće da se bavi tim problemom jer bi prvo morao da krene od sebe, svog brata i sina.
Navijači Vučića drže u šaci i taj položaj i te kako koriste. A kako navijači koriste taj privilegovan položaj? Tako što reketiraju Vučića kada njihovim klubovima ponestane para. Ako Vučić ne da pare, skandira se “Vučiću pederu” u živim TV prenosima, međunarodnima događajima, izlazi se na ulice i ruši se grad.
Vučić je čak jednom priznao da ga sportski klubovi preko navijača reketiraju.
– Kao država mi praktično plaćamo reket, dajemo pare da nam ne bi vikali “pederu”. Gotovo cela Srbija navija za Zvezdu ili Partizan, a onda se ispostavlja da Vlada Srbije nije fer prema svim ostalim klubovima u državi, rekao je Vučić.
Dakle, kada navijači postanu razdražljivi zbog nedostatka keša, Vučić odreši državnu vreću punu para i namiri apetite klubova.
Kao dugogodišnji navijač, Vučić zna da je huliganska navijačka mašinerija praktično postala paralelna struktura moći u državi.
Ko je pozvao navijače da se sklone sa ulica tokom održavanja Parada ponosa u protekle tri godine? Nisu se se huliganski navijači preko noći civilizovali. Neko im je rekao da se povuku, a isto tako im je neko govorio da batinaju i ruše grad za vreme vlasti Demokratske stranke.
Postoje samo dva centra moći kojih se Vučić najviše plaši – navijača i stranaca.
To su dve strukture koje on ne može da zastrašili ili kontroliše. Navijači i stranci vrlo dobro znaju na kojim talasnim dužinama Vučić funkcioniše. Vučića je moguće kontrolisati samo ucenama, isto kao što on kontroliše svoje političko i stranačko okruženje – ucenama.
