Седница Савета за националну безбедност је трајала, како чујемо, три сата, разговори су били комплексни а Срби са Косова и Метохије неће се добро провести. Као и обично „тамо где нас радикали бране, тамо Срба више нема“.
У штуром саопштењу кроз СНС медије су протурене информације и објашњења тежњи и намера представника привремених власти у Приштини, али не и стратегије и планови српских власти.
Није чак понуђена ни нада за Србе са Косова и Метохије, није речено баш ништа… Нико више не зна шта ће учинити Београд по питању права Срба на Косову и Метохији. Знамо да нам представници власти из Приштине ништа нису ни дали, знамо и да нам ништа неће дати, знамо и да су нас чак натерали да и своје регистарске таблице морамо прелепљивати, знамо да нам чак неће дозволити ни да гласамо на изборима у априлу.
Оно што смо могли сазнати из СНС медија да се заиста десило на тој „хитној седници“ је да сам председник Вучић није био баш најсрећнији и да је услед „толиког притиска“ морао да напусти седницу.
Изгледа да он трпи већи притисак од обесправљеног народа са КиМ, од угњетаваних, мучених и убијаних Срба са КиМ, који су чак послали своје представнике у Београд не би ли сазнали било шта, јер телефонским и телевизијским обећањима не верују више ни они сами…
Бити изричит и осуђујући око ствари које се у најмању руку не тичу српског народа, попут резолуције УН у вези Русије, а у исто време бити неодлучан и двосмислен око ствари које су у директној вези са судбином српског бића на Косову и Метохији, јасан је знак да је ова власт решила да стави тачку на судбину српског народа и да се опрости од било каквих озбиљних тежњи у заштити српских интереса на Косову и Метохији.
Српски народ на Косову и Метохији не може да се воли само пред изборе, не може да се воли само због мало националног фолклора или манастира, српски народ на Косову и Метохији мора да се воли делима.
Чак и у јеку ових дешавања, када је моменат скоро па идеалан да се пошаље у име српске државе порука наде и подршке српском обесправљеном народу на Косову и Метохији, наша власт шаље поруке слуђености и неопредељености, ограђујући се и од евентуалне пријатељске руске помоћи у решавању српског питања.
Незамисливо је да се у овом историјском тренутку хвалимо ордењем добијеним од Кнежевине Монака и дипломатском кафицом са председником Француске Емануелом Макроном, а да у исто време не смемо да питамо те исте светске државнике да ли би нам помогли у заштити српског народа, у заштити српске имовине и заштити српског културног наслеђа на територији Косова и Метохији.
Браћо Срби, обраћам вам се као припадник српског народа пореклом са Косова и Метохије са жељом да вас охрабрим и вратим вам веру у живот, да вам пренесем да нису баш сви неми и слепи око наших проблема и да ћемо се заједно борити у решавању за нас историјски најважнијег питања.
Србија и српски народ имају пријатеље по целом свету, решења и те како постоје, примера је заиста много.
Озбиљни народи су почели да решавају своје проблеме, тако да се искрено надам да ћемо се и ми окренути решавању, а не продаји Косова и Метохије.
Жарко Ристић
повереник Извршног одбора Народне странке за Косово и Метохију
