Sednica Saveta za nacionalnu bezbednost je trajala, kako čujemo, tri sata, razgovori su bili kompleksni a Srbi sa Kosova i Metohije neće se dobro provesti. Kao i obično „tamo gde nas radikali brane, tamo Srba više nema“.
U šturom saopštenju kroz SNS medije su proturene informacije i objašnjenja težnji i namera predstavnika privremenih vlasti u Prištini, ali ne i strategije i planovi srpskih vlasti.
Nije čak ponuđena ni nada za Srbe sa Kosova i Metohije, nije rečeno baš ništa… Niko više ne zna šta će učiniti Beograd po pitanju prava Srba na Kosovu i Metohiji. Znamo da nam predstavnici vlasti iz Prištine ništa nisu ni dali, znamo i da nam ništa neće dati, znamo i da su nas čak naterali da i svoje registarske tablice moramo prelepljivati, znamo da nam čak neće dozvoliti ni da glasamo na izborima u aprilu.
Ono što smo mogli saznati iz SNS medija da se zaista desilo na toj „hitnoj sednici“ je da sam predsednik Vučić nije bio baš najsrećniji i da je usled „tolikog pritiska“ morao da napusti sednicu.
Izgleda da on trpi veći pritisak od obespravljenog naroda sa KiM, od ugnjetavanih, mučenih i ubijanih Srba sa KiM, koji su čak poslali svoje predstavnike u Beograd ne bi li saznali bilo šta, jer telefonskim i televizijskim obećanjima ne veruju više ni oni sami…
Biti izričit i osuđujući oko stvari koje se u najmanju ruku ne tiču srpskog naroda, poput rezolucije UN u vezi Rusije, a u isto vreme biti neodlučan i dvosmislen oko stvari koje su u direktnoj vezi sa sudbinom srpskog bića na Kosovu i Metohiji, jasan je znak da je ova vlast rešila da stavi tačku na sudbinu srpskog naroda i da se oprosti od bilo kakvih ozbiljnih težnji u zaštiti srpskih interesa na Kosovu i Metohiji.
Srpski narod na Kosovu i Metohiji ne može da se voli samo pred izbore, ne može da se voli samo zbog malo nacionalnog folklora ili manastira, srpski narod na Kosovu i Metohiji mora da se voli delima.
Čak i u jeku ovih dešavanja, kada je momenat skoro pa idealan da se pošalje u ime srpske države poruka nade i podrške srpskom obespravljenom narodu na Kosovu i Metohiji, naša vlast šalje poruke sluđenosti i neopredeljenosti, ograđujući se i od eventualne prijateljske ruske pomoći u rešavanju srpskog pitanja.
Nezamislivo je da se u ovom istorijskom trenutku hvalimo ordenjem dobijenim od Kneževine Monaka i diplomatskom kaficom sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, a da u isto vreme ne smemo da pitamo te iste svetske državnike da li bi nam pomogli u zaštiti srpskog naroda, u zaštiti srpske imovine i zaštiti srpskog kulturnog nasleđa na teritoriji Kosova i Metohiji.
Braćo Srbi, obraćam vam se kao pripadnik srpskog naroda poreklom sa Kosova i Metohije sa željom da vas ohrabrim i vratim vam veru u život, da vam prenesem da nisu baš svi nemi i slepi oko naših problema i da ćemo se zajedno boriti u rešavanju za nas istorijski najvažnijeg pitanja.
Srbija i srpski narod imaju prijatelje po celom svetu, rešenja i te kako postoje, primera je zaista mnogo.
Ozbiljni narodi su počeli da rešavaju svoje probleme, tako da se iskreno nadam da ćemo se i mi okrenuti rešavanju, a ne prodaji Kosova i Metohije.
Žarko Ristić
poverenik Izvršnog odbora Narodne stranke za Kosovo i Metohiju
