Предлогом Закона о изменама Закона о приватизацији, 31. децембар 2027. године је дефинисан као крајњи рок за спровођење приватизације у привредним субјектима који послују већинским друштвеним капиталом. Ово значи да ће преостала друштвена предузећа да буду приватизована, чиме друштвена својина одлази у историју.
Приватизација је једна од најомраженијих појава у нашој држави у протеклих неколико деценија јер се увек завршавала државним и радничким губицима и финансијским добицима спорних купаца. Приватизације су у Србији синоним за корупцију које имају за циљ системско уништавање привреде и енормно богаћење лица уско повезаних са политичком елитом. Прелаз из командне у тржишну економију омогућио је лов у мутном, под лажним плаштом побољшања конкурентности, пословне климе и економске ефикасности. Невидљива рука слободног тржишта била је видљива и благонаклона према многим бизнисменима, који су будзашто добијали јавна предузећа. Од 24 спорне приватизације, донете су само две осуђујуће пресуде. СНС је обећала одговорност за оне који су се обогатили кроз приватизације, али то је остало празно обећање. Штавише, напредњачки режим је наставио са бескрупулозним приватизацијама, ничим ограниченим пљачкама, отуђивши ПКБ и Југословенско речно бродарство за дупло мању цену од процењене вредности. Приватизован је и РТБ Бор, иако је остваривао значајан нето добитак. Иста логика економске деструкције и нарушавања јавног интереса, била је и у случају приватизација Комерцијалне банке и Галенике. У свим наведеним случајевима постоји основана сумња да је дошло до корупције кроз намерно умањење вредности процењене имовине државних предузећа. Постоји основана сумња да су доносиоци политичких и економских одлука добијали уносна мита како би распарчали и отуђили државна предузећа.
Од лоших домаћина не може да се очекује накнадна памет и обећање да ће да раде у доброј вери и у корист пореских обвезника. Приватизације преосталих друштвених предузећа сигурно неће да буду хуманитарног карактера, већ грабеж и отпремнина за одлазећу гарнитуру. Поставља се питање да ли оно што се зове држава, а што се свело на личну прћију, има план како да помогне лицима која су запослена у наведеним предузећима? Прћију су масовно напустили њени радници док она постаје атрактивно тржиште за радну снагу из Бангладеша, Пакистана, Албаније, Северне Македоније. Институције Србије, као анти државе, корумпирани режим је приватизовао, а грађани их постепено ослобађају и враћају у њихове уставне и законске оквире. Само ослобођене институције ће моћи да испитају упитне приватизације и санкционишу одговорне за њих.
