Predlogom Zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, 31. decembar 2027. godine je definisan kao krajnji rok za sprovođenje privatizacije u privrednim subjektima koji posluju većinskim društvenim kapitalom. Ovo znači da će preostala društvena preduzeća da budu privatizovana, čime društvena svojina odlazi u istoriju.
Privatizacija je jedna od najomraženijih pojava u našoj državi u proteklih nekoliko decenija jer se uvek završavala državnim i radničkim gubicima i finansijskim dobicima spornih kupaca. Privatizacije su u Srbiji sinonim za korupciju koje imaju za cilj sistemsko uništavanje privrede i enormno bogaćenje lica usko povezanih sa političkom elitom. Prelaz iz komandne u tržišnu ekonomiju omogućio je lov u mutnom, pod lažnim plaštom poboljšanja konkurentnosti, poslovne klime i ekonomske efikasnosti. Nevidljiva ruka slobodnog tržišta bila je vidljiva i blagonaklona prema mnogim biznismenima, koji su budzašto dobijali javna preduzeća. Od 24 sporne privatizacije, donete su samo dve osuđujuće presude. SNS je obećala odgovornost za one koji su se obogatili kroz privatizacije, ali to je ostalo prazno obećanje. Štaviše, naprednjački režim je nastavio sa beskrupuloznim privatizacijama, ničim ograničenim pljačkama, otuđivši PKB i Jugoslovensko rečno brodarstvo za duplo manju cenu od procenjene vrednosti. Privatizovan je i RTB Bor, iako je ostvarivao značajan neto dobitak. Ista logika ekonomske destrukcije i narušavanja javnog interesa, bila je i u slučaju privatizacija Komercijalne banke i Galenike. U svim navedenim slučajevima postoji osnovana sumnja da je došlo do korupcije kroz namerno umanjenje vrednosti procenjene imovine državnih preduzeća. Postoji osnovana sumnja da su donosioci političkih i ekonomskih odluka dobijali unosna mita kako bi rasparčali i otuđili državna preduzeća.
Od loših domaćina ne može da se očekuje naknadna pamet i obećanje da će da rade u dobroj veri i u korist poreskih obveznika. Privatizacije preostalih društvenih preduzeća sigurno neće da budu humanitarnog karaktera, već grabež i otpremnina za odlazeću garnituru. Postavlja se pitanje da li ono što se zove država, a što se svelo na ličnu prćiju, ima plan kako da pomogne licima koja su zaposlena u navedenim preduzećima? Prćiju su masovno napustili njeni radnici dok ona postaje atraktivno tržište za radnu snagu iz Bangladeša, Pakistana, Albanije, Severne Makedonije. Institucije Srbije, kao anti države, korumpirani režim je privatizovao, a građani ih postepeno oslobađaju i vraćaju u njihove ustavne i zakonske okvire. Samo oslobođene institucije će moći da ispitaju upitne privatizacije i sankcionišu odgovorne za njih.
