Samo dva dana posle poniženja i ruganja žrtvama novosadske renovirane nadstrešnice, koju je vlast priredila organizovanjem roštilj patriotske prvomajske proslave dok je Srbija obeležavala šest meseci od tragedije, SNS i Šapić uspeli su još jednom da postide svakog pristojnog čoveka što diše isti vazduh sa njima.
Bez imalo srama, valjda želeći da se sve što pre zaboravi, organizovali su, na dvogodišnjicu najtužnijih događaja u istoriji Beograda, kada je u Ribnikaru ubijeno devetoro dece i njihov čuvar, a sutradan u Duboni i Malom Orašju ugašeno još devet mladih života, program porodici u čast i pozvali Beograđane da spreme, kako su zvanično objavili, „osmeh i udobne patike“, jer ih čekaju „igre, predstave i magija“. Tada ni Vučića, ni Šapića nije bilo ni da zapale sveću. Prvi se uplašen od naroda krio i junačio iz bunkera, pa po mraku došao do škole da ga slikaju. Drugi je imao druge prioritete, kao i svi pohlepni. Danas bi smehom i zabavom da zakopaju anđele još dublje, da ih se više niko ne seti, kao da nisu ni postojali, samo da bi sakrili svoju odgovornost, nesposobnost i pohlepu koja ubija nedužne i ponižava ih i posle smrti. Baš kao što su učinili i sa žrtvama nadstrešnice, tvrdeći od početka da samo ona nije renovirana.
Kao ljudi, ne kao politička stranka Srbija centar, zahtevamo od Šapića da odmah otkaže besmislenu manifestaciju i izvini se roditeljima, rođacima i prijateljima žrtava ova dva masakra zato što je zaboravio da im ukaže makar poštovanje, ako samilosti nema. Jer, na Vučićev i Šapićev dan javne i skupo plaćene porodične zabave njihove su ostale bez radosti i budućnosti – bez dece.
