Градоначелник Београда Александар Шапић купио је 2018. године вилу у Трсту вредну 820.000 евра, а прекршио је закон јер то није пријавио Агенцији за спречавање корупције, откривају БИРН и недељник Време.
БИРН наводи да је тада председник општине Нови Београд живео и радио у Београду, а судећи по уговору на основу пребивалишта, у вилу Трсту је намеравао да искористи умањење пореза.
Како се наводи у тексту, Шапићево власништво над вилом види се у изводу из италијанског катастра до ког су дошли БИРН и недељник Време, али не и у регистру о имовини и приходима српске Агенције за спречавање корупције, којој су јавни функционери дужни да пријаве све промене имовинског стања.
Површина ни једне од две непокретности које је овај јавни функционер пријавио агенцији, не одговара површини Шапићеве тршћанске виле. Он је агенцији у последњем извештају из јула прошле године пријавио да поседује два стана – од 150 и 98 квадрата, док је вила у Опичини знатно већа.
Друга некретнина је гаража од 127 квадрата, трећа је приступни пут, а Шапић је и сувласник шуме површине 6.200 квадратних метара, која има 30 власника.
„Ништа од овога што се види у италијанском катастру нема у регистру домаће Агенције за спречавање корупције. У последњем извештају, који је Шапић проследио Агенцији 19. јула 2022. године, пише да од непокретности има два стана, али ниједан од њих не одговара квадратури у Трсту“, пише Време.
Из италијанског катастарског документа БИРН и Време су открили да Шапићева вила има укупну површину од скоро 400 квадрата.
БИРН је дошао и до купопродајног уговора из маја 2018. године у ком пише да је вилу у Опичини Шапић платио 820.000 евра.
У уговору је записано и да је Шапић у том тренутку имао пребивалиште на једној другој адреси у Трсту, на основу чега је могао да искористи законску могућност пореских бенефиција, у Италији познатијих као олакшице „прва кућа“.
Ту олакшицу, односно могућност умањења пореза приликом куповине непокретности, може да искористи особа која није власник неке друге некретнине у општини у којој купује објекат, као и да већ има пребивалиште у општини у којој непокретност купује.
Италијански адвокат Ливио Нери, члан Удружења за правне студије о имиграцији каже за БИРН да пребивалиште у Италији може добити само странац који живи у месту где се пријавило и који мора показати намеру да тамо остане трајно. То је, каже, и услов да би се користила пореска олакшица за прву кућу.
Само ових неколико информација отвара већи број питања, а најважнија су два: због чега јавни функционер Шапић није испунио законску обавезу и своју италијанску вилу пријавио Агенцији за спречавање корупције? Друго, по ком основу је Шапић добио пребивалиште у Трсту, будући да је те 2018. године (а и пре тога) живео у Београду и обављао јавни посао председника општине Нови Београд? Да ли је Шапић осим кршења српског закона, преварио и италијанске институције?
Одговоре на ова и многа друга питања, БИРН и Време покушали су да сазнају од италијанских институција и извора у сарадњи са колегама из тршћанске редакције Ил Пиццоло.
О свему су, како се наводи у тексту, покушали да разговарамо и са градоначелником Шапићем, који, међутим, није одговорио на њихове телефонске позиве, а ни на питања која су послали писаним путем.
У тексту је наведено да градоначелник Београда није пријавио ни недавно легализовани објекат на Бежанијској коси.
Опширније у тексту БИРН-а.
