Na međunarodni dan obrazovanja sa žaljenjem možemo da konstatujemo gde se nalazi danas srpsko obrazovanje. Nalazi se na dnu i problemi koji ga muče gomilaju se decenijama.
Prema rezultatima poslednjeg PISA testiranja iz 2018. godine, čak trećina petnaestogodišnjaka u Srbiji funkcionalno je nepismena. To je pokazatelj zastarelosti metoda i načina rada obrazovnih institucija.
Poseban problem jeste odnos prema zaposlenima u obrazovanju. Pored sve težih uslova rada, nasilnih učenika, pritisaka roditelja tu su i sve veći administrativni zahtevi koji se od njih traže. Došlo je do promene društvenog položaja prosvetnih radnika, do profesionalne degradacije i finansijskog osiromašenja. Polovina zaposlenih u obrazovanju radi na odrđeno vreme i na taj način su podložni pritiscima režima. Ne može biti kvalitetnog rada u obrazovanju bez određene autonomije nastavnika.
Nedovoljno se ulaže u obrazovanje. Infrastruktura je zapuštena. Nastava se često odvija u neuslovnim objektima uz nedostatak adekvatnih nastavnih sredstava.
Pokret SRCE polazi od činjenice da bez kvalitetnog obrazovanja nema razvoja društva. Potrebna je potpuno nova obrazovna politika kako bi se započelo lečenje bolesnog srpskog društva. Potrebno je razvijati zajednicu dostojanstvenih i posvećenih nastavnika i tolerantnih, aktivnih, slobodnih i kreativnih učenika.
Preduslov za ovo je obezbeđivanje finansijskih sredstava kroz povećanje procenta izdvajanja iz BDP-a i odgovarajući model upravljanja u sistemu obrazovanja. Potrebno je besplatno, kvalitetno i obavezno: predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Poboljšanje uslova rada i materijalnog statusa zaposlenih i fokusiranje na razvoj znanja i kompetencija za 21. vek kod učenika. Za sve ovo je potrebno doneti set zakona i promeniti dosadašnju obrazovnu praksu iz korena. Uz jaku političku volju i posvećeni rad u budućnosti moguće je vratiti srpsko obrazovanje u ravan evropskih država gde i pripada.
