Narodna poslanica Snežana Rakić (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije) postavila je danas u Skupštini pitanje Ministarstvu zdravlja „Kako je moguće da u Zaječarskom okrugu na 36 sela ima samo jedan ginekolog“, navodeći da je to pitanje koje su i nju mediji pitali, a koje je i stiglo na sajt Narodne skupštine.
Ona je ocenila da takva situacija nije samo u Zaječaru.
“Ja sam ginekolog akušer po stuci i znam koliko je prenatalna zaštita važna, koliko su važni porođaji, koliko je važna zaštita zdravlja žena u Republici Srbiji. Na teritoriji Srbije, užoj teritoriji radi 509 ginekologa. Svojevremeno sam vodila najveće strukovno udruženje ginekologa koje broji oko 1.100 članova, sada ima malo više i moram da vam kažem da ovakva situacija nije samo u Zaječaru. U Sremskim Karlovcima nema ginekologa, u Čajetini je jedan, u Temerinu je jedan i možda im pripomaže još po neki doktor iz privatne prakse na istoj teritoriji”, navela je Rakić.
Višestruki su razlozi koji su, kako kaže, doveli do ovakve situacije o čemu priča poslednjih četiri godine od kada je napustila državnu službu.
“ Država je širom zatvorenih očiju gledala na odliv ne samo ginekologa nego i ostalih doktora iz državnih bolnica. Olazili su redovni profesori sa Medicinskog fakulteta. Druga stvar je loša sistematizacija u zdravstvu i apsolutno se ne primenjuje na način na koji bi trebalo. Treći razlog je nepotizam a u ovim udaljenim mestima uzrok su i loši uslovi za rad”, navela je Rakić i navela paralelu sa Beogradom.
“U Beogradu dve Univerzitetske klinike, na njima radi preko 200 ginekologa. Na jednoj radi 124 ginekologa. U tim ustanovama, koje su sada prve došle za red za renoviranje, imate da rade roditelji, bliski rođaci. To vam je slika nepotizma koji se godinama neguje u zdravstvenim ustanovama. Ko radi u domovima zdravlja? Evo opet da uzmemo Beograd za primer: do skoro su se u domovima zdravlja zapošljavali najlošiji đaci koji su po tri, četiri puta polagali specijalistički ispit sad su avanzovali i zapošljavaju se u Univerzitetskim klinikama, dobijaju zvanja primarijusa i ja očekujem uskoro da neki od njih postanu direktori najvećih klinika”, dodaje ona.
Ona je, takođe, upitala da li se Ministarstvo zdravlja, pri postavljanju direktora zdravstvenih ustanova koji treba da organizuju posao, drži uslova koji su neophodni da kandidati ispunjavaju da bi bili direktori.
“Svi su u v. d. statusu sem profesora Milovana Bojića koji je zaista jedini izabran na konkursu i vodi ustanovu “Dedinje”. Međutim, i tu smo otišli korak dalje. Ako pogledamo, recimo, tri beogradska kliničko-bolnička centra, njih vode v. d. penzioneri. Znači, ljudi su u penziji i ponovo su u v. d. statusu da vode do 70. godine zdravstvene ustanove. Da li ljudi u Ministarstvu zdravlja stvarno misle da u generaciji između 45 i 55 godina ne postoje ljudi koji bi bili mladi direktori, da im se da šansa da vode zdravstvene ustanove i da se ovo zdravstvo unapredi”, kaže ona, naglašavajući da bi mlađi direktori zdravstvenih ustanova uspeli da dovedu i investitore i imali i znanja i elana da dovedu zdravstvenu zaštitu i u udaljene krajeve.
“Ako ne vodimo računa o ginekološkoj službi i reproduktivnom zdravlju, o porođajima, postavlja se pitanje gde se porađaju žene iz ovih sela, kad one idu kod ginekologa, kad su zadnji put bile. Ne zaboravite, mi smo država sa negativnim prirodnim priraštajem, i to je tendencija koja traje sigurno 15, 20 godina možda i više”, zaključila je Snežana Rakić.
Foto: RTS/printscreen
R.M Danas
