Ministarstvo finansija Republike Srbije obavestilo je korisnike Sistema elektronskih faktura (SEF) da iz tehničkih razloga neće vršiti elektronsko evidentiranje prethodnog poreza. Ovi „tehnički razlozi“ znače da nova softverska rešenja, koja služe za rad zaposlenih u poreskoj upravi, stvaraju obaveze po kojima treba da postupaju poreski obveznici, a ta rešenja istovremno nisu u potpunosti uskladjena sa poreskim propisima (zakonima, pravilnicima i uredbama). Zbog ovoga se prave bespotrebne greške koje koče ceo sistem rada Poreske uprave, kako zaposlenih tako i obveznika.
Zaposleni u Poreskoj upravi se iscrpljuju na posledicama takvih grešaka. Gube dragoceno radno vreme vršeći razne ispravke i za to vreme ne rade svoj izvorni posao, koji im je po sistematizaciji i opisu radnog mesta dodeljen i propisan. Posledično, zaposleni se ne bave svojim stručnim poslovima, za koje jesu plaćeni, a to je kontrola i naplata poreza. Umesto toga rad zaposlenih u poreskoj upravi je posvećen raznim ispravkama, preknjižavanjima, svakodnevnim izveštajima i drugim manje bitnim poslovima.
Ovaj problem, na koji je ukazano u tekstu Aleksandre Bulatović: “Šta se krije iza obaveštenja Ministarstva finansija: SEF i dalje bez rešenja za nove obaveze” (Forbs, 11.10.2024), potvrđuje nastavak loših praksi nametnutih netestiranim tehničko-softverskim rešenjima u radu poreske uprave. Osnovni uzrok ovog problema leži u tome što PROJEKTNE ZADATKE za izradu softvera, koji služi za rad poreske uprave i poreskih obveznika, ZADAJU programeri, a ne iskusna stručna lica koja rade na poreskim i uopšte finansijskim poslovima, niti to čine poreski obveznici koji su dužni da postupaju po takvim zadacima.
Ako se, i to samo po neki put, pri izradi Projektnog zadatka i uključe i zaposleni iz Ministarstva finansija i poreske uprave, onda su to obično zaposleni koji nemaju dovoljno znanja i iskustva na tim poslovima koje je potrebno za izradu potpuno primenljivog projektnog zadatka.
Iz svih tih razloga redovno se stvaraju problemi na koje se poreski obveznici s pravom žale, jer je često vrlo teško da se praktično primene takva softverska rešenja i zahtevi koji dolaze od strane poreske uprave, odnosno države. Isto ovo odnosi se i na SEF.
Naša država ne razume ili još bolje reći ne želi da razume privatni sektor. Nadležni ne shvataju da zbog njihovog pogrešnog postupanja, na koje smo ovde ukazali, mikro i mali poreski obveznici, kojih ima najviše, trpe nesagledive posledice u svom poslovanju. Mikro i mali poreski obveznici, nemaju dovoljan kapacitet da prate takve zahteve države. Posao malih preduzetnika, onaj za koji su registrovani, za njih je opravdano prioritetan u odnosu na zahteve koje im zadaje poreska uprava, odnosno država. Njihov posao je da stvaraju profit, od koga svi imaju korist, a ne da polovinu svog radnog vremena i svoju pažnju i brigu posvećuju nedovoljno stručnim i u realnom poslovanju netestiranim zahtevima koje im nameće poreska uprava, tj. država.
Iz svega navedenog zaključujemo da rad na izradi projektnih zadataka za softverska rešenja treba primeriti odgovarajućem zakonskom okviru i poveriti najiskusnijim i najstručnijim ljudima koji imaju višegodišnje iskustvo na najsloženijim poreskim poslovima u Poreskoj upravi u prvostepenom postupku, uz pomoć isto tako stručnih i iskusnih ljudi iz Ministarstva finansija. Samo na taj način stvoriće se rezultat povoljan i za poreske obveznike i za zaposlene u Poreskoj upravi.
