Спречавање прекрајања изборне воље, злоупотреба, или нов начин за ућуткавање опозиције – ово су начини на које парламентарци тумаче идеју председнице Скупштине Маје Гојковић о изменама пословника о раду.
Ако њен предлог, када буде дошао на дневни ред, прође, они посланици који буду желели, из разних разлога, да пређу у други посланички клуб, то неће моћи да учине, већ им је једина опција да буду самостални.
Можда и не звучи лоше, али ако се узме у обзир да су самостални посланици, без посланичког клуба, не могу да учествују у дискусији, односно – имају одређено време за расправу, али ако дођу на ред, неко ће помислити да је ово још један начин да се ућуткају. Проблем потенцијално може да буде и тај што можда неће моћи да формирају ако желе свој посланички клуб (најмање пет посланика), што је ипак боља позиција него када неко самостално наступа.
На документу који ће спречавати “прелетања” након избора, почела је да ради Гојковићева. Тачније, реч је о промени Пословника о раду Скупштине, са циљем да се спречи да они који нису ни учествовали на изборима касније, захваљујући “прелетачима”, добију представнике у клупама.
Такође, намера је и да посланици које су грађани изабрали, а који су пре избора заступали један програм, након њих пређу на супарничку странку, и залажу се за нешто сасвим друго.
– Питање “прелетача” може да се реши Пословником. Ненормално је да изборни резултати кажу једно, а после се ствари мењају – рекла је она за “Новости”.
Уколико се овакво решење буде и формализовало, владајућа већина, бројчано, неће имати проблем са усвајањем. Са друге стране, ово ће за опозицију бити изазов.
За посланицу Санду Рашковић Ивић, посланицу клуба “Нова Србија- покрет за спас Србије”, ова идеја је проблематична. Занимљив је и њен случај, која је у посланичке клупе ушла као прва на листи ДСС, али је странка након неког времена одлучила да је искључи. Тако је она, не својом вољом, постала самостална посланица, а касније са још неколико посланика у сличној ситуацији формирала посланички клуб.
– Ово је начин да се посланици ућуткају, јер самостални посланик нема права на дискусију. Успут се крши Закон, јер се посланику оспорава право да у потпуности располаже својим посланичким мандатом – каже она за “Блиц”.
Некадашњи посланик ДЈБ, а сада део посланичке групе “Слободни посланици” Александар Стевановић каже да је принципијелно против овакве идеје, јер она не спречава посланике по њему у нечему много важнијем – промени политике.
– Што се мене тиче, посланик је власник свог мандата и слободан да са њим располаже. Идеја је легитимна, али мислим да припада прошлим временима јер ништа посебно не решава – каже он.
Зашто би, каже, неки посланици, на пример у клубовима од по пет посланика, били кажњени ако један од њих одлучи да напусти клуб, иако су ови који то нису учинили остали верни и лојални идеји и програму који их је довео у Скупштину. Они би, каже, тако остали без могућности да се удружују о били у извесном смислу били кажњени.
Лидер Нове странке Зоран Живковић, иначе посланик клуба “Самостални посланици” наводи да посланик јесте власник мандата, и да то не може да се мења. Међутим, по њему предлог није лош, јер би спречио превару бирача.
– Ако су они гласали за неку странку, није у реду да је посланик након тога мења, тако да ми се ово чини као фер идеја. Ипак, не знамо како ће предлог изгледати до краја. Наравно, то не значи да самостални посланици не могу да формирају посланички клуб, јер у томе не можете да их спречите – рекао је Живковић.
Решење којим се нити нешто губи, нити се нешто добија – тако овај предлог види извршни директор Цесида Бојан Клачар. Према његовом виђењу, ствари се суштински неће променити, осим што би самостални посланици могли потенцијално да постану “мете” за трговину гласовима у парламенту. Такође, каже, не би имали странку иза себе, били би самостални у својим наступима, и мање видљиви.
– Посланик јесте власник мандата, и то ни није идеја да се промени. Међутим, у случају да остају самостални, без могућности да формирају или се прикључе неком од клубова, они ће иамти мање времена за дебате, биће подложнији утицају других странака… У овом случају, питање је и чије интересе заступају јер нису бирани директно, именом и презименом, нити су у странци – прича он.
Ако се, каже, у обзир узме овај скупштински сазив, а врло вероватно и следећи, овакав псоловник може бити већи изазов за опозицију него за владајућу већину.
– Опозиција има меко бирачко тело, изложенија је негативном тренду када је у питању напуштање странака и клубова, тако да би у овом случају дошли у ситуацију да не могу да се удруже. Тако би били маргинализовани и подложни “трговини” – закључује Клачар.
Лана Гедошевић Блиц
