Афричка куга свиња (АКС) је поново изненадила власт у Србији иако је први случај регистрован пре три године у Младеновцу и од тада се не спроводе одговарајуће и прописане мере којима би се зауставило ширење ове заразне болести.
Болест се сада шири по све већем броју управних округа. Управа за ветерину је неспремна, доноси мере без процене ризика и правог одговора на кризу. Не спроводи се контрола промета нити се забрањује премештаје животиња. Вирус бежи, ветеринарска служба се понаша хаотично и спроводи ад хоц мере. Садашњим приступом јури се вирус уместо да се спречи његово ширења. Касни се са спровођењем неопходних мера, а ванредне се не примењују иако су по свему неопходне.
У зараженим подручјима се закопавају лешеви свиња и то без одговарајуће провере да ли је то у зони водотокова (случај у Зајечару) или је у области високог нивоа подземних вода (случај у селу Јабука код Панчева). Не контролише се прање и дезинфекција возила кафилерија која могу да шире вирус.
Поразни су примери као онај у Крагујевцу где се АКС појавила на економија дома за стара и немоћна лица, а та еконмија је купила свиње од газдинства са формално уредном документацијом издатом од стране ветеринарске станице. Накнадно је установљено да то газдинство не постоји. У зараженим подручјима има случајева да се обележавају необележене свиње уместо да се еутаназирају јер су непознатог порекла и здраственог статуса. Шаљу се ветеринари из других општина у заражена подручја па је тако АКС из Јабуке пренета на општину Палилула.
Поставља се питање ко је одговоран зашто се кризом не управља на стручан начин. Да ли је направљен национални кризни план за АКС и да ли је формиран и стављен у оперативни рад кризни штаб? Србија има 12 ветеринарских института, два научна и десет специјалистичких по епизоотиолошким подручјима. Да ли су ти стручни кадрови стављени у функцију, слуша ли власт струку, да ли су људи од струке упозорили власт? Да ли су на време обавештени Управа царина и МУП ради појачане контроле илегалног уноса и промета меса и производа од меса. Да ли су се прикривале информације? Које мере су уопште на снази?
Те мере су морале да подразумевају контролу промета свиња у зараженим и угроженим подручјима, рад са ловачким удружењима и депопулација дивљих свиња уз одговарајуће биосигурносне мере, првенствено одстрел женки, рад са ветеринарима, спречавање пашног држања свиња.
Последице по производњу свиња и индустрију меса су катастрофалне. Србија је већ у тешкој ситуацији јер је због лоше аграрне политике и неспровођења мера унапређења сточарства број свиња пао на мало више од 2 милона. И пре проблема са АКС Србија је увозила око 40% свињског меса. Све се то већ одразило на цену.
Неодговарајуће управљањање кризом око АКС доводи у питање сам опстанак сопствене производње свињског меса у Србији. Млечно говедарство у Србији већ је уништено претходних година – увозимо млеко. Сада се исто дешава са свињарством. Поразни су резултати владавине СНС – уништено сточарство и пољопривреда генерално са свим пратећим делатностима. Србија извози кукуруз и сточну храну, а увозиће месо сумњивог квалитета и порекла са ценама које диктира увознички лоби.
Није случајно да је Србија међу водећим земљама у Европи по расту цена хране. Ту цену плаћају грађани. Ако се буде исплаћивала накнада штете за еутаназиране и угинуле животиње, а требало би, и то ће платити сви грађани Србије, иако је то последица нестручног рада и неодговорног понашања актуелне власти.
Политичку цену мора да плати управо та власт која је Србију довела у овакву ситуацију.
