Прошло је готово два и по месеца од драматичне најаве председника Вучића о санкцијама НИС-у. Санкције су недавно и уведене, али у међувремену држава Србија, чини се, није за овај проблем начинила никакву излазну стратегију. Импотентност српске стране у „интензивним“ разговорима са Американцима и Русима, намеће питање да ли је и како могуће умањити штету по српску енергетику и привреду?
Сваки значајан застој у раду НИС-а имаће вишеструко негативне последице за привредни и финансијски систем Републике Србије. НИС је једна од наших најуспешнијих компанија и највећи је порески обвезник. Само из пореза кога плаћа НИС финансира се преко 11 одсто буџета Републике. Ова компанија запошљава 13.500 људи и једини је домаћи произвођач природног гаса, нафте и нафтних деривата. НИС држи 80 одсто српског тржишта моторних горива и са својих 330 бензинских станица широм земље покрива 48 одсто малопродајног тржишта. Осим тога, НИС је једини снабдевач не само домаћих и страних авио-компанија него и државних институција и организација које су упослене на аеродромима у Србији. Коначно, НИС је и произвођач електричне енергије – само у 2024. произвео је 124,2 хиљаде МWх. Због свега тога, просечно учешће НИС-а у формирању српског БДП-а претходних година износило је чак 5,1 одсто.
Стављањем НИС-а на тзв. СДН листу Министарства финансија САД, овој компанији је дат рок до 25. фебруара да промени своју власничку структуру. НИС је у међувремену затражио одлагање санкција на 90 дана како би се одржало пословање док се не нађе прихватљиво решење за власничку структуру и управљање. Проблем не лежи само у деоницама Гаспромњефта, јер према писању америчких медија не би било прихватљиво ни да се руско власништво смањи на 49 одсто или да се пребаци на несанкционисане ентитете из Русије, као што је нпр. Гаспром.
Руководство НИС-а је идентификовало да санкције могу утицати на финансијске трансакције са међународним финансијским институцијама, на пословне односе, као и на приход и профитабилност компаније. Како су према наводима медија све веће банке већ прогласиле кредите НИС-а, од око 500 милиона евра, доспелим и најавиле гашење рачуна НИС-а, биће угрожена и сва плаћања преко рачуна у земљи. Поставља се питање и могућности куповине нафте и вршење других набавки преко посредника, будући да и они долазе под ризик тзв. секундарних санкција.
Шта је могуће решење у оваквој ситуацији? Према индицијама из медија нити руска страна жели да прода свој удео (пре свега због својих политичких интереса и као средство утицаја не само у Србији него и у региону), нити се српска страна усуђује да изврши национализацију НИС-а. Сва очекивања су окренута ка америчкој страни – српско руководство се нада да ће САД дозволити изузеће од санкција, а да ће у међувремену САД и Русија постићи договор, те да ће доћи до нормализације глобалних односа и општег повлачења санкција које су наметнуле САД.
Међутим, уколико не дође до укидања санкција или изузећа НИС-а од њих, Ресорни одбор за финансије и привреду странке Србија центар предлаже да Република Србија отплати превремено доспеле кредите НИС-а и да држава своје потраживање по основу отплате дуга конвертује у власништво, односно да тиме повећа удео државног капитала у компанији НИС. Предлажемо и друге аранжмане привременог откупа преосталих акција Гаспромњефта од стране државе, уз њену обавезу да их поново по истој цени прода руској страни када се за то буду стекли услови. На овај начин би се испуниле претпоставке да се НИС тренутно скине са листе санкционисаних компанија, све док се не нађе неко друго трајније решење овог проблема.
