Prošlo je gotovo dva i po meseca od dramatične najave predsednika Vučića o sankcijama NIS-u. Sankcije su nedavno i uvedene, ali u međuvremenu država Srbija, čini se, nije za ovaj problem načinila nikakvu izlaznu strategiju. Impotentnost srpske strane u „intenzivnim“ razgovorima sa Amerikancima i Rusima, nameće pitanje da li je i kako moguće umanjiti štetu po srpsku energetiku i privredu?
Svaki značajan zastoj u radu NIS-a imaće višestruko negativne posledice za privredni i finansijski sistem Republike Srbije. NIS je jedna od naših najuspešnijih kompanija i najveći je poreski obveznik. Samo iz poreza koga plaća NIS finansira se preko 11 odsto budžeta Republike. Ova kompanija zapošljava 13.500 ljudi i jedini je domaći proizvođač prirodnog gasa, nafte i naftnih derivata. NIS drži 80 odsto srpskog tržišta motornih goriva i sa svojih 330 benzinskih stanica širom zemlje pokriva 48 odsto maloprodajnog tržišta. Osim toga, NIS je jedini snabdevač ne samo domaćih i stranih avio-kompanija nego i državnih institucija i organizacija koje su uposlene na aerodromima u Srbiji. Konačno, NIS je i proizvođač električne energije – samo u 2024. proizveo je 124,2 hiljade MWh. Zbog svega toga, prosečno učešće NIS-a u formiranju srpskog BDP-a prethodnih godina iznosilo je čak 5,1 odsto.
Stavljanjem NIS-a na tzv. SDN listu Ministarstva finansija SAD, ovoj kompaniji je dat rok do 25. februara da promeni svoju vlasničku strukturu. NIS je u međuvremenu zatražio odlaganje sankcija na 90 dana kako bi se održalo poslovanje dok se ne nađe prihvatljivo rešenje za vlasničku strukturu i upravljanje. Problem ne leži samo u deonicama Gaspromnjefta, jer prema pisanju američkih medija ne bi bilo prihvatljivo ni da se rusko vlasništvo smanji na 49 odsto ili da se prebaci na nesankcionisane entitete iz Rusije, kao što je npr. Gasprom.
Rukovodstvo NIS-a je identifikovalo da sankcije mogu uticati na finansijske transakcije sa međunarodnim finansijskim institucijama, na poslovne odnose, kao i na prihod i profitabilnost kompanije. Kako su prema navodima medija sve veće banke već proglasile kredite NIS-a, od oko 500 miliona evra, dospelim i najavile gašenje računa NIS-a, biće ugrožena i sva plaćanja preko računa u zemlji. Postavlja se pitanje i mogućnosti kupovine nafte i vršenje drugih nabavki preko posrednika, budući da i oni dolaze pod rizik tzv. sekundarnih sankcija.
Šta je moguće rešenje u ovakvoj situaciji? Prema indicijama iz medija niti ruska strana želi da proda svoj udeo (pre svega zbog svojih političkih interesa i kao sredstvo uticaja ne samo u Srbiji nego i u regionu), niti se srpska strana usuđuje da izvrši nacionalizaciju NIS-a. Sva očekivanja su okrenuta ka američkoj strani – srpsko rukovodstvo se nada da će SAD dozvoliti izuzeće od sankcija, a da će u međuvremenu SAD i Rusija postići dogovor, te da će doći do normalizacije globalnih odnosa i opšteg povlačenja sankcija koje su nametnule SAD.
Međutim, ukoliko ne dođe do ukidanja sankcija ili izuzeća NIS-a od njih, Resorni odbor za finansije i privredu stranke Srbija centar predlaže da Republika Srbija otplati prevremeno dospele kredite NIS-a i da država svoje potraživanje po osnovu otplate duga konvertuje u vlasništvo, odnosno da time poveća udeo državnog kapitala u kompaniji NIS. Predlažemo i druge aranžmane privremenog otkupa preostalih akcija Gaspromnjefta od strane države, uz njenu obavezu da ih ponovo po istoj ceni proda ruskoj strani kada se za to budu stekli uslovi. Na ovaj način bi se ispunile pretpostavke da se NIS trenutno skine sa liste sankcionisanih kompanija, sve dok se ne nađe neko drugo trajnije rešenje ovog problema.
