Поред високих температура које су обележиле месец за нама, дехидрирани и жедни правде грађани Србије били су изложени нормативној машинерији власти, која се огледа у штанцовању закона који погодују крупном капиталу, а који су истовремено науштрб јавног интереса.
Усвајањем измена и допуна Закона о планирању и изградњи, којима се укида накнада за конверзију грађевинског земљишта, прећутно је легализована корупција. Овим проблематичним решењем празни се државна каса док право коришћења грађевинског земљишта постаје својинско право сумњивих инвеститора блиских режиму и добитника буразерских приватизација у држави институционализоване корупције и социјалне неправде. Овај закон је напредњачки гласник и неимар, Горан Весић, помпезно најављивао као прогресиван, што је аутоматски показатељ да је реч о нормативном решењу које обилује коруптивним ризицима. Прави разлог наведених законских измена је намера режима да поклони својим лојалним пријатељима земљиште на примамљивим локацијама, које иначе има високу тржишну вредност и које не би могли да приуште на слободном тржишту. Режим огрезао у корупцији и који је све дао у бесцење, није способан да види даље од сопственог џепа и од интереса своје клијентеле помоћу које се одржава на власти. На овај начин повређује се принцип слободне тржишне утакмице, о чему говори и скорашњи извешатај Државне ревизорске институције о ревизији јавних набавки, којим је утврђено да је сваки седми динар јавних средстава потрошен, а да процедура јавних набавки није ни спроведена.
Нова јавна расправа о Закону о управљању привредним друштвима, који је повучен из процедуре у јуну, одржана је пре неколико дана онлине, тобож због врућина, чиме је била невидљива за заинтересовану јавност. Подсећамо да је овим законом предвиђена промена правне форме 23 јавна предузећа у а.д. и д.о.о. што је у коруптивном режиму потенцијална увертира у 23 спорне приватизације.
На видику је и трећи случај коруптивног законодавства који се огледа у нацрту измена Закона о извршењу и обезбеђењу, којима би јавни извршитељи могли да прибављају недостајућу документацију и подносе захтев за упис у катастар, након што донесу решење да је непокретност у власништву особе коју заступају. Ове измене су противуставне јер повређују уставну одредбу о правној помоћи, која је ексклузивно право адвокатуре и служби правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе. Стварна намера наведених измена је омогућавање извршитељској бранши (која се показала као криминогена) лакши увид у имовину грађана коју ће касније да плене. Шема је унапред разрађена – држава, прецизније партија задужена је да издејствује доношење интересно обојеног закона, па ће подела плена са извршитељима бити награда за тај подухват. Све описане малверзације су стандардни манир владајуће елите која је устројена и делује као Камора.
Др Тијана Перић Дилигенски,
Члан председништва странке Србија центар
