Поводом предложеног ребаланса буџета Републике Србије, јуче је министар финансија Синиша Мали дао медијима појашњења измењених буџетских позиција.
На основу датих министрових изјава, али и анализе Фискалног савета, можемо закључити да не постоји никаква спремност Владе Републике Србије да се озбиљно суочи са системским економским проблемима који муче привреду и грађане наше земље. Предложени ребаланс предвиђа умерено смањење буџетског дефицита са 3,3 на 2,8% БДП-а, иако је простор уштеда знатно шири и фискални дефицит се могао смањити на испод 1,5 одсто БДП. Тако би се смањило и задуживање Србије и притисак на њене јавне финансије. Међутим, предлог ребаланса који је дала Влада Ане Брнабић и министар Мали креће се у потпуно супротном смеру, смеру снажних јавних расхода и јавне потрошње за коју не постоји никакво економски одрживо оправдање.
Предложени ребаланс буџета очигледно није у функцији развоја Србије него припрема за скоре изборе, које власт СНС и његових коалиционих партнера по свој прилици са зебњом очекује. У функцији предизборних популистичких мера јесте додатно финансирање изградње спортских стадиона. Ребалансом се предвиђа пораст ових трошкова за око пет милијарди динара, иако до данас нема никакве ни економске ни социолошке студије о оправданости инвестиције која ће бити плаћена новцем свих грађана Србије.
Наредна популистичка мера је раст субвенција путарским предузећима од 60 одсто – с непуних 20 милијарди динара на готово 32 милијарде динара. По свој прилици ова мера је узрокована потребом да се код бирача створи илузија о томе да власт СНС води рачуна о изградњи локалне инфраструктуре, док не само да не постоје студије оправданости инвестиција, већ су и трошкови изградње вишеструко већи него што је неопходно.
Истовремено је ребалансом умањен првобитни буџетски план наплате ПДВ – и то за преко 40 милијарди динара, и то у години када инфлација није обуздана. Узрок овом подбачају у наплати ПДВ је по свој прилици мањак запослених у Пореској управи, али и пад потрошње становништва, што је још један доказ опадања стандарда становништва.
Уместо што арчи паре за непотребне стадионе, Влада би требало да побољша кадровску и технолошку опремљеност, те подигне стандард запослених Пореске управе. Уместо тога, настали мањак прилива у буџет од ПДВ, Влада делимично покушава да надомести подизањем акцизе на гориво.
Тиме се врши додатни притисак на пораст инфлаторне спирале и додатно угрожава стандард грађана. Уместо ад хоц мера које поспешују инфлацију, Србији је неопходна темељна реформа пореског система која ће обезбедити циљане пореске олакшице пре свега малим и средњим предузећима, правичнији порески третман и сигурнији финансијски положај просечног грађанина. Оно што Србија Центар зове порез по мери породице.
Имајући у виду предложене корекције, од којих су неке теоријски могле бити позитивне, као што је повећање субвенција за пољопривреду, свеукупно гледано оне представљају немушт покушај Владе и министрарства финансија да се сакрије очигледан проблем, а то је да је инфлација реално појела раст и зарада и пензија и да народ убрзано сиромаши.
Ако је минимална зарада коју Влада предлаже 47.154 динара, а она покрива тек нешто више од 50% просечне потрошачке корпе, онда нема говора о томе да се у Србији живи боље. Истина је, на жалост, да заправо преживљавање у Србији никада није било скупље.
И док са једне стране Влада нетранспарентно увећава расходе које покушава да прикрије неселективним популистичким мерама, са друге стране најугроженијим категоријама становиштва додатно смањује стандард што се одражава и у планираном ребалансу кроз смањење расхода намењених заштити енергетски угроженог купца.
Странка Србија центар сматра да ребаланс републичког буџета који је предложила Влада Републике Србије треба одбацити. Буџет не сме да буде популистички предизборни памфлет странака на власти него документ који даје реалну могућности да држава Србија и њени грађани коначно стану на пут економског опоравка.
