Београд је био један од првих европских градова који је имао модеран железнички мост. Изграђен је 1884.године за потребе спајања Србије и Ауструграске монархије. Првобитно је био дугачак 462 метра, да би после два рушења, у два рата имао 350 метара и висину од 12 метара. Други мост је Београд добио за време немачке окупације 1942. године и само захваљујући Милораду Зарићу је спашен од рушења 20.октобра 1944. У трамвајски, претворен је 1984.
Садашња „окупациона власт“, жели да га сруши, а стари железнички зарастао је у коров, иако би могао да буде део будућег метроа јер има идеално место на реци и спаја железничку станицу Нови Београд са центром града. Може да буде и бициклистичко-пешачки мост јер идеално излази на Београдски Сајам и спаја две обале. Оба решења требало би да размотре стручњаци из ове области ,а не да одлуку доносе приучени политичари. Стари тзв „трамвајски мост“ је део историје нашег града. Ако он није за употребу јер смета ушима напредњачких станара у” Београду на води” требало би да се реконструише и претвори у пешачко-бициклистички са многобројним културно-туристичким садржајима. То би био један од ретких мостова у Европи који би имали овакав садржај и био би украс Београда. Нашем граду недостају мостови, али то није разлог да рушимо постојеће. Треба размотрити могућност градње моста на линији Блок 45 – Др.Ивана Рибара -Обреновачки пут – Радничка. Изградњом овог моста би се значајно растеретио саобраћај у улици Јурија Гагарина, а становницима Обреновца, Железника, Жаркова и Чукарице би аеродром био далеко ближи.
Нећемо дозволити рушење ни једног моста а након наредних избора ћемо активно учестовати са грађанима нашег града у градњи нових мостова и побољшању услова живота у Београду, наводи се у саопштењу, Одбора за саобраћај Покрета Србија Центар -СРЦЕ
