У нашем народу је позната изрека „Шта не платиш на мосту, платићеш на ћуприји!“ И то, по правилу, скупље и много непријатније. Чини се да смо, када је енергетски сектор у питању, у суманутом бежању од моста, стигли до ћуприје. А ћуприја килава, трошна, пуна рупа, а опет ваљало би је прећи. Па се сада властелини сити баве тиме како народу објаснити да смо баш желели да идемо на ћуприју, а и да ћуприја није тако лоша као што изгледа.
Али доста метафора. Ствар је много, много озбиљнија него што се представља у јавности од стране такозване политичке елите. И намерно користим реч политичке, јер о струци нема ни говора. Струка нити се ишта пита, а чини се као да баш и не жели да буде питана. А догорело је… Буквално. Енергетски сектор Србије је у озбиљним проблемима, власт тврди да су ствари под контролом, бројеви говоре другачије. У њиховом виђењу реалности чак ни то не мора да буде битно, важно је да премијерка у свом уводном експозеу најављује силне милијарде евра инвестирања у енергетски сектор, као да нас чека ренесанса и бољитак, а не да нам је ЕПС пред тоталним колапсом.
Ресорни министар тек што је „засео“ у фотељу тврди да струја мора да поскупи, а Председник Републике, очигледно најбоље информисан о ствари, јавности саопштава конкретне проценте о очекиваном поскупљењу струје. Заборављају чињеницу да је ЕПС јавно предузеће, па би ваљда најпре требало да се грађани упознају са реалним стањем у тој компанији, јер се ипак ради о нашим новцима.
Али, и то је питање чији су новци, јер се не зна ни ко, ни за шта, а још мање како се новци троше у ЕПС-у? Што би се рекло „крију као змија ноге…“ За то време, министар задужен за финансије поносно представља ребаланс буџета, опет се „гађајући“ милијардама евра позајмица енергетском сектору. Струке нигде, ни у најави. Јавности у раду још мање.
И шта сада? Можда тражити од представника власти да објасне како мисле да стабилизују ЕПС, јер очигледно верују да могу и то. Уосталом, према речима министра задуженог за финансије новаца имамо, па неће бити неких проблема да ЕПС настави са увозом струје и то баш сада када је најскупља. Можда то и не мора да буде тако лоше, да се сви заједно вратимо у мрак ако којим случајем новаца понестане и натенане размислимо како и зашто смо дозволили да до овога дође и зашто то и даље толеришемо?
Али опет, према речима министра задуженог за финансије, новаца ће бити. Наших наравно и наше деце. Не требају нама нове болнице, школе, боље образовање, јер када светли све је сјајно. Можда је време да се запитамо по којој цени?
