U našem narodu je poznata izreka „Šta ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji!“ I to, po pravilu, skuplje i mnogo neprijatnije. Čini se da smo, kada je energetski sektor u pitanju, u sumanutom bežanju od mosta, stigli do ćuprije. A ćuprija kilava, trošna, puna rupa, a opet valjalo bi je preći. Pa se sada vlastelini siti bave time kako narodu objasniti da smo baš želeli da idemo na ćupriju, a i da ćuprija nije tako loša kao što izgleda.
Ali dosta metafora. Stvar je mnogo, mnogo ozbiljnija nego što se predstavlja u javnosti od strane takozvane političke elite. I namerno koristim reč političke, jer o struci nema ni govora. Struka niti se išta pita, a čini se kao da baš i ne želi da bude pitana. A dogorelo je… Bukvalno. Energetski sektor Srbije je u ozbiljnim problemima, vlast tvrdi da su stvari pod kontrolom, brojevi govore drugačije. U njihovom viđenju realnosti čak ni to ne mora da bude bitno, važno je da premijerka u svom uvodnom ekspozeu najavljuje silne milijarde evra investiranja u energetski sektor, kao da nas čeka renesansa i boljitak, a ne da nam je EPS pred totalnim kolapsom.
Resorni ministar tek što je „zaseo“ u fotelju tvrdi da struja mora da poskupi, a Predsednik Republike, očigledno najbolje informisan o stvari, javnosti saopštava konkretne procente o očekivanom poskupljenju struje. Zaboravljaju činjenicu da je EPS javno preduzeće, pa bi valjda najpre trebalo da se građani upoznaju sa realnim stanjem u toj kompaniji, jer se ipak radi o našim novcima.
Ali, i to je pitanje čiji su novci, jer se ne zna ni ko, ni za šta, a još manje kako se novci troše u EPS-u? Što bi se reklo „kriju kao zmija noge…“ Za to vreme, ministar zadužen za finansije ponosno predstavlja rebalans budžeta, opet se „gađajući“ milijardama evra pozajmica energetskom sektoru. Struke nigde, ni u najavi. Javnosti u radu još manje.
I šta sada? Možda tražiti od predstavnika vlasti da objasne kako misle da stabilizuju EPS, jer očigledno veruju da mogu i to. Uostalom, prema rečima ministra zaduženog za finansije novaca imamo, pa neće biti nekih problema da EPS nastavi sa uvozom struje i to baš sada kada je najskuplja. Možda to i ne mora da bude tako loše, da se svi zajedno vratimo u mrak ako kojim slučajem novaca ponestane i natenane razmislimo kako i zašto smo dozvolili da do ovoga dođe i zašto to i dalje tolerišemo?
Ali opet, prema rečima ministra zaduženog za finansije, novaca će biti. Naših naravno i naše dece. Ne trebaju nama nove bolnice, škole, bolje obrazovanje, jer kada svetli sve je sjajno. Možda je vreme da se zapitamo po kojoj ceni?
