Ресорни одбор (РО) за финансије и привреду Србија центра (СРЦЕ), након саопштења Народне банке Србије (НБС) и јучерашњих хапшења због корупције у врху државе, поставља питање зашто Србија баш сада враћа целокупне златне резерве кући, зашто се усложњава технички аспект самог њиховог складиштења, куповине злата и потенцијалне продаје, као и могућности позајмљивања.
Може ли се веровати режиму који недавно није успео да сачува ни драгоцености из сефа покојног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, а да ће се сада суздржати од малверзација тако вредном активом? Или је одговор на поменуто кључно питање садржан у политичком ризику.
СРЦЕ подсећа да су након одлука западних земаља о замрзавању златних и девизних резерви држава које су оцењене као непријатељ колективног Запада (Русија, Венецуела, па и наша СРЈ из деведесетих), државе које процењују да за њих такав ризик постоји, попут Кине, донеле одлуку о репатријацији злата.
Да ли се и Србија у актуелном грађанском бунту припрема за сценарио у коме ће изгубити подршку својих западних савезника? Упитност оправданости одлуке о повлачењу злата у Србију, додатно је повећана отвореним показивањем слабости централне монетарне институције.
РО за финансије и привреду указује и на Вучићево питање гувернерки НБС током гостовања на телевизији Информер: „Јоргованка, где нам је оно злато?“ и скандалозни одговор: „Мени не треба рећи другачије, то је једно питање које је мени било довољно да то урадим“.
То упечатљиво описује начин доношења одлука гувернера НБС. Уместо стручних анализа и Уставом прокламоване самосталности институције подложне само надзору Народне скупштине, дат нам је жалосни приказ немоћи НБС и политичке зависности од ненадлежног председника. То је и приказ начина функционисања целокупног државног апарата Србије и до ког је стадијума заробљена наша држава. Повратак у уставне оквире и изградња разрушених институција предуслов су успостављања друштвене правде у Србији, што је и основни захтев постојећег грађанског бунта.
