Resorni odbor (RO) za finansije i privredu Srbija centra (SRCE), nakon saopštenja Narodne banke Srbije (NBS) i jučerašnjih hapšenja zbog korupcije u vrhu države, postavlja pitanje zašto Srbija baš sada vraća celokupne zlatne rezerve kući, zašto se usložnjava tehnički aspekt samog njihovog skladištenja, kupovine zlata i potencijalne prodaje, kao i mogućnosti pozajmljivanja.
Može li se verovati režimu koji nedavno nije uspeo da sačuva ni dragocenosti iz sefa pokojnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, a da će se sada suzdržati od malverzacija tako vrednom aktivom? Ili je odgovor na pomenuto ključno pitanje sadržan u političkom riziku.
SRCE podseća da su nakon odluka zapadnih zemalja o zamrzavanju zlatnih i deviznih rezervi država koje su ocenjene kao neprijatelj kolektivnog Zapada (Rusija, Venecuela, pa i naša SRJ iz devedesetih), države koje procenjuju da za njih takav rizik postoji, poput Kine, donele odluku o repatrijaciji zlata.
Da li se i Srbija u aktuelnom građanskom buntu priprema za scenario u kome će izgubiti podršku svojih zapadnih saveznika? Upitnost opravdanosti odluke o povlačenju zlata u Srbiju, dodatno je povećana otvorenim pokazivanjem slabosti centralne monetarne institucije.
RO za finansije i privredu ukazuje i na Vučićevo pitanje guvernerki NBS tokom gostovanja na televiziji Informer: „Jorgovanka, gde nam je ono zlato?“ i skandalozni odgovor: „Meni ne treba reći drugačije, to je jedno pitanje koje je meni bilo dovoljno da to uradim“.
To upečatljivo opisuje način donošenja odluka guvernera NBS. Umesto stručnih analiza i Ustavom proklamovane samostalnosti institucije podložne samo nadzoru Narodne skupštine, dat nam je žalosni prikaz nemoći NBS i političke zavisnosti od nenadležnog predsednika. To je i prikaz načina funkcionisanja celokupnog državnog aparata Srbije i do kog je stadijuma zarobljena naša država. Povratak u ustavne okvire i izgradnja razrušenih institucija preduslov su uspostavljanja društvene pravde u Srbiji, što je i osnovni zahtev postojećeg građanskog bunta.
